Чулацаман тӀегӀо

Меркель Ангела

Талларе хьожуш
ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
Меркель Ангела
нем. Angela Merkel[1][2][…]
Йича тиллина цӀе нем. Angela Dorothea Kasner[6][1][…]
Йина терахь 1954 шеран 17 июль({{padleft:1954|4|0}}-{{padleft:7|2|0}}-{{padleft:17|2|0}})[3][4][…] (70 шо)
Йина меттиг
Пачхьалкх
ГӀуллакхан тайпа политик, физик
Да Хорст Каснер[6][5][…]
Нана Герлинда Каснер[6][5][…]
СовгӀаташ
Большой крест I степени почётного знака «За заслуги перед Австрийской Республикой» кавалер Большого креста норвежского ордена Заслуг Президентская медаль Свободы кавалер Большого креста ордена Нидерландского льва кавалер Большого креста ордена Почётного легиона Большой крест в специальном исполнении ордена «За заслуги перед Федеративной Республикой Германия» Большой крест ордена «За заслуги перед Федеративной Республикой Германия» командорский крест ордена «За заслуги перед Федеративной Республикой Германия»

Государственная премия земли Северный Рейн-Вестфалия (2023 шеран 16 май)

орден Креста земли Марии 1-го класса орден Трёх звёзд орден Свободы орден Двойного белого креста 1-го класса орден «За исключительные заслуги» орден Республики орден «Стара планина» Большая лента ордена Леопольда I Большой крест ордена Заслуг орден Витаутаса Великого кавалер Большого креста ордена «За заслуги перед Итальянской Республикой» Большая цепь ордена Инфанта дона Энрике Большая цепь ордена Инфанта дона Энрике Большой крест ордена Инфанта дона Энрике орден Возрождения Большой крест ордена Солнца Перу орден короля Абдель-Азиза
Международная премия имени Карла Великого

премия Эрика Варбурга (2009 шеран 25 июнь)

Немецкая медиапремия (2009)

медаль Лео Бека (2010 шеран 21 сентябрь)

премия Хайнца Галинского (2012 шеран 28 ноябрь)

премия Лео Бека (2007)

Премия имени Джавахарлала Неру (2009)

премия Индиры Ганди (2013)

медаль Робера Шумана (2007)

премия Авраама Гейгера (2015)

Человек года по версии журнала «Time» (2015)

почётный доктор Нанкинского университета (2016 шеран июнь)

орден Заида

почётный доктор Лейпцигского университета (2008 шеран 3 июнь)

почётный доктор Еврейского университета в Иерусалиме (2007)

почётный доктор Лёвенского католического университета (2017 шеран 12 январь)

почётный доктор Гентского университета (2017 шеран 12 январь)

почётный доктор Тель-Авивского университета (2011 шеран 1 февраль)

почётный доктор Университета Бабеша — Бойяи (2010 шеран 12 октябрь)

почётный доктор Бернского университета (2009)

почётный доктор Гарвардского университета (2019 шеран 30 май)

Lucius D. Clay Medal (2009)

премия Генри Киссинджера (2020 шеран 21 январь)

почётный доктор Университета имени Я. А. Коменского (2014 шеран 20 октябрь)

почётный доктор Российского химико-технологического университета

почётный доктор Вроцлавской политехники (2008 шеран 24 сентябрь)

Президентская медаль отличия

Ehrenplakette des Bundes der Vertriebenen (2014)

медаль Вильгельма Лёйшнера (2014 шеран 28 ноябрь)

Человек года (Financial Times) (2015)

премия Четырёх свобод — Медаль свободы (2016)

Eugen Bolz Prize (2017)

honorary citizen of Templin (2019 шеран 8 февраль)

Q114457507? (2019 шеран 31 август)

медаль Бубера-Розенцвейга (2020)

honorary doctor of Johns Hopkins University (2021 шеран 15 июль)

премия мира имени Феликса Уфуэ-Буаньи (2022)

Нансенан преми (2022 шеран 4 октябрь)

Баварский орден «За заслуги»

European Civil Rights Prize of the Sinti and Roma (2021 шеран 28 апрель)

Премия понимания и толерантности (2011 шеран 24 октябрь)

Vision for Europe Award

Charles V European Award

почётный доктор Института политических исследований (2023)

Куьг таӀор Автографан сурт
Сайт buero-bundeskanzlerin-ad.de(нем.)
Викилармин логотип Викиларми чохь медиафайлаш

Ангела Доротея Меркель (нем. Angela Dorothea Merkel, йоӀ йолуш Каснер (нем. Kasner) хилла Меркель; йина 1954 шеран мангалан-беттан (июлан) 17-чу дийнахь, Гамбургехь, ФРГ) — немцойн пачхьалкхан а, политикин а гӀуллакхо а, физхимик-Ӏилманча а, Ӏаламан Ӏилманийн доктор а йу, 2005-чу шеран лахьанан-беттан (ноябран) 22-чохь дуьйна Германин федерацин канцлер йу.

Германин федерацин канцлеран даржехь хьалхара зуда йу.

  • Паччахьан мидал (Исраил), 2014 шо
  • Паччахьан Машаран мидал (АЦШ, 2011 шо)[8]
  • Заидан орден (Ӏаьрбийн Цхьаьнатоьхна Эмираташ, 2010 шо)
  • «Стара планина» орден (Болгари, 2010 шо)
  • Инфант дон Энрикин орден (Португали, 2008 шо)
  • «Перун Малх» орден (2008 шо)[9]
  • Везачу Карлан цӀарах преми (2008) — Европин Барт кхиорехь динчу гӀуллакхашна йелла иза. Цу хьокъехь Францин паччахь Саркози Николя вистхилира[10]
  • «Федерацин Республика йолу Германин динчу гӀуллакхашна» йелла орден (2008 шо)
  • Хьаккъашна Орден (Норвеги) (2007 шо)
  • Германера Жуьгтийн йуккъерчу кхеташонан Лео Бекан цӀарах преми (2007 шо)
  • Итальянийн Республикин динчу гӀуллакхашна" йелла орден (2006 шо)
  • Республикин Орден (2016 шо, Молдави)[11]
  • Меркель Ангела Штральзундера «Ротари Интернешнл» гӀоьналлин кхолламан сийлахь декъашхо ю
  • 2008-чу шарахь Меркель Ангела «Энерги Котбус» футболан тобанан сийлахь декъашхо хӀоттийра
  • 2007 шо — Жуьгтийн университето цунна философин сийлахь доктор цӀе йелла
  • 2008 шо — Лейпциган университето Меркель Ангелан Ӏилманийн сийлахь доктор цӀе йелла
  • 2008 шо — Вроцлаван Политехнически университетан Ӏилманийн сийлахь доктор
  • 2011 шо — Тель-Авиван университетан философин сийлахь доктор
  • Меркель Ангела а, Обама Барак а. 2011-чу шеран мангалан-бутт (июль).
    2012-чу шеран кхолламан-беттан (январан) 25-чу дийнан сацамца Менделеев Дмитрийн цӀарах Россиян Химин-Технологин Университетан сийлахь доктор
  • 2015 шо — «Шеран адам» сийлахь цӀе (Нью-Йорк Таймс журналан версица)
  • 2017 шо — «Курманжан Датка» орден (ГӀиргӀазойчоь)[12]

Публикацеш

[бӀаьра нисйан | нисйан]

Диссертаци

[бӀаьра нисйан | нисйан]
  • Untersuchung des Mechanismus von Zerfallsreaktionen mit einfachem Bindungsbruch und Berechnung ihrer Geschwindigkeitskonstanten auf der Grundlage quantenchemischer und statistischer Methoden. Akademie der Wissenschaften der DDR, Berlin 1986
  • R. Der, A. Merkel, H.-J. Czerwon: On the influence of spatial correlations on the rate of chemical reactions in dense gases. I. Quantum statistical theory. In: Chemical Physics 1980, 53(3), S. 427—435.
  • R. Der, R. Haberlandt, A. Merkel: On the influence of spatial correlations on the rate of chemical reactions in dense systems. II. Numerical results. In: Chemical Physics 1980, 53(3), S. 437—442.
  • Angela Merkel, Ilka Böger, Hans Joachim Spangenberg, Lutz Zülicke: Berechnung von Hochdruck-Geschwindigkeitskonstanten für Zerfalls- und Rekombinationsreaktionen einfacher Kohlenwasserstoffmoleküle und -radikale. In: Zeitschrift für physikalische Chemie. 1982, 263 (3), S. 449—460.
  • Angela Merkel, Lutz Zülicke: Berechnung von Geschwindigkeitskonstanten für den C-H-Bindungsbruch im Methylradikal. In: Zeitschrift für physikalische Chemie. 1985 266 (2), S. 353—361.
  • H. Mix, J. Sauer, K. P. Schröder, A. Merkel: Theoretische Behandlung von Molekülschwingungen unter Berücksichtigung von Anharmonizitäten. Eine elementrare Einführung. Berlin, März 1987. Verlag: o. A. (Publikation des ZIPC)
  • Angela Merkel, Lutz Zülicke: Nonempirical parameter estimate for the statistical adiabatic theory of unimolecular fragmentation carbon-hydrogen bond breaking in methyl. In: Molecular Physics. 1987, 60(6), S. 1379—1393.
  • Angela Merkel, Zdenek Havlas, Rudolf Zahradnik: Evaluation of the rate constant for the SN2 reaction fluoromethane + hydride: methane + fluoride in the gas phase. In: Journal of American Chemical Society. 1988, 110(25), S. 8355-8359.
  • Angela Merkel, Lutz Zuelicke: Theoretical approach to reactions of polyatomic molecules In: Journal of Quantum Chemistry. 1990, 36, S. 191—208.
  • F. Schneider, A. Merkel: The lowest bound states of triplet (BH2)+ In: Chemical Physics Letters. 1989, 161, S. 527—531

Политикин а, автобиографин а публикацеш

[бӀаьра нисйан | нисйан]
  • In unruhiger Zeit. Reden und Aufsätze aus drei Jahren deutscher Einheit. Parerga, Düsseldorf/Bonn 1994, ISBN 3-9803042-4-8
  • Das vereinte Deutschland in der Europäischen Union, neue Chancen für Frauen und Jugendliche. Köllen, Bonn 1994, ISBN 3-88579-153-6
  • mit Hartmut Grassl: Ist unser Klima noch zu retten? Konrad-Adenauer-Stiftung, Sankt Augustin 1995, ISBN 3-930163-86-1
  • (Hrsg.): Wissenschaftliche Politikberatung für die Umwelt : Stationen, Leistungen, Anforderungen und Erfahrungen. Analytica, Berlin 1997, ISBN 3-929342-27-8
  • Der Preis des Überlebens. Gedanken und Gespräche über zukünftige Aufgaben der Umweltpolitik. Deutsche Verlags-Anstalt, Stuttgart 1997, ISBN 3-421-05113-5
  • mit August Oetker & Hubert Peter Johann: Umwelt und Wirtschaft. Konrad-Adenauer-Stiftung, Sankt Augustin 1998, ISBN 3-931575-92-6
  • (Hrsg.): Europa und die deutsche Einheit. Zehn Jahre Wiedervereinigung: Bilanz und Ausblick. Herder, Freiburg/Basel/Wien 2000, ISBN 3-451-20140-2
  • Mein Weg. Angela Merkel im Gespräch mit Hugo Müller-Vogg. Hoffmann und Campe, Hamburg 2004, ISBN 3-455-09417-1; aktualisierte Ausgabe: Mein Weg. Ein Gespräch mit Hugo Müller-Vogg. ebd., 2005, ISBN 3-455-09538-0
  1. 1 2 Library of Congress Authorities (инг.)Library of Congress.
  2. https://www.hdg.de/lemo/biografie/angela-merkel.html (нем.) // Lebendiges Museum Online — 1999.
  3. https://d-nb.info/gnd/119545373/about/lds (инг.) / German National Library
  4. Angela Merkel // filmportal.de (нем.) — 2005.
  5. 1 2 3 Notable Names Database (инг.) — 2002.
  6. 1 2 3 Golden (инг.) — 2019.
  7. Hennig F. CDU-Parteitag: Eimsbüttelerin Angela Merkel bekommt Nachfolgerin (нем.) // Eimbütteler NachrichtenHH: 2018.
  8. Ehrung im Juni: Obama überreicht Merkel Freiheitsmedaille, Der Spiegel, 4. April 2010
  9. Die Sonne von Peru Архивная копия от 18 октября 2008 на Wayback Machine (нем.)
  10. Deutsche Welle
  11. Тимофти дождался своего ордена. ru.sputnik.md (15 декабря 2016). Дата обращения: 15 декабря 2016.
  12. А.Атамбаев вручил А.Меркель орден «Курманжан Датка»