Планк, Макс

1000 йукъара цхьа йаззам
ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
Макс Планк
Max Planck
Бакъ цӀе нем. Max Karl Ernst Ludwig Planck
ГӀуллакхан тайпа теоретически физика
Вина терахь 1858 шеран 23 апрель
Вина меттиг Киль, Германи
Кхелхина терахь 1947 шеран 4 октябрь,
Кхелхина меттиг Гёттинген, Германи
Гражданалла Германи
Да Вильгельм Планк
Нана Эмма Патциг
Зуда
  • Мария Мерк (1887 - 1909)
  • Маргарита фон Хёсслин (1911 - 1947)
Бераш
  • Карл (1888—1916)
  • Эрвин (1893—1945)
  • Эмма (1889—1919)
  • Грета (1889—1917)
  • Герман (1911—1954)
СовгӀаташ
Куьг таӀор Куьг таӀор
Викилармин логотип Макс Планк Викилармехь

Макс Карл Эрнст Людвиг Планк (нем. Max Karl Ernst Ludwig Planck; 1858 шеран 23 апрель, Киль — 1947 шеран 4 октябрь, Гёттинген) — немцойн физик-теоретик, квантан физикин бухбиллинарг, физикин Нобелин совгӀатан лауреат (1918 шо). Пруссийн Ӏилманийн академин декъашхо (1894 шо). Дукха шарашкахь немцойн Ӏилманийн куьйгалхо.

10 шо кхаьчна Макс Планкан автограф
Макс Планк. 1878 шо
Герман Гельмгольц
Макс Планк шен кабинетан чохь
Макс Планк 1918 шарахь
Макс Планк в 1933 году
Макс Планкан каш Гёттингенехь
Рудольф Клаузиус
Пхиъ Нобелин совгӀатан лауреат, аьрру агӀора аьтту агӀор: Вальтер Нернст, Альберт Эйнштейн, Макс Планк, Роберт Милликен, Макс фон Лауэ. 1931 шо
Схематичное изображение реализации чёрного тела
Вид спектральных кривых, задаваемых законами излучения Планка и Вина при различных температурах
Людвиг Больцман
Сольвейн конгрессан декъашхой (1911 шо). Планк ву аьрру агӀор шозлугӀа
Макс фон Лауэ — Планкан тоьллачарах дешархо
Эрнст Мах

СовгӀаташ[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • «Ӏилманехь а, исбаьхьаллехь а бина кхиамашна» орден (1915 шо)[1]
  • Физикин Нобелин совгӀат (1918 шо)
  • Лоренцан мидал (1927 шо)
  • Франклинан мидал (1927 шо)
  • Adlerschild des Deutschen Reiches (1928 шо)[2]
  • Макс Планкан мидал (1929 шо)
  • Коплин мидал (1929 шо)
  • Гётен совгӀат (1945 шо)
  • Почётный гражданин Киля (1947)[3]
  • Пруссин Ӏилманийн академин а, Баварин академин а, Гёттингенан академин а, Дрезденан академин а декъашхо.
  • СССРн Ӏилманан академин кхочу пачхьалкхара декъашхо (1926 шо), Лондонан паччахьан йукъараллин декъашхо (1926), АЦШ Халкъан Ӏилманийн академин декъашхо, деи Линчеин Академин декъашхо, Австрийн Ӏилманийн академин декъшхо, Датхойн паччахьан академин декъашхо, Ирландин паччахьан академин декъашхо, Финляндин, Грекин академин, Нидерландашан паччахьан академин, Венгрин академин, Шведийн паччахьан Ӏилманийн академин.
  • Франкфуртан Иоганн Вольфганг Гёт цӀе йолу университетан, Ростокан университетан, Грацан Карлан а, Францан а цӀе йолу университетан, Афинан университетан, Кембриджан университетан, Лондонан университетан, Глазгон университетан, Берлинан а, Мюнхенан а техникин университеташан Сийлахь доктор.

Бевзаш болу дешархой[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • Макс Абрагам
  • Вальтер Боте
  • Густав Герц
  • Макс фон Лауэ
  • Вальтер Мейснер
  • Мориц Шлик
  • Вальтер Шоттки

Виццавар[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • 1948 шарахь кхоллинера Макс Планкан йукъаралла. Иза кхоьллира кайзер Вильгельм йукъараллина метта. Цо цхьаьнатоьхха масийтта Германин Ӏилманан а, талламан а институт.
  • 1929 шо дуьна дӀа Немцойн физикин йукъараллас ло Макс Планкан цӀе йолу мидал теоретически физикехь бина кхиамашна. Хьалхара цуьна лауреаташ хилира Альберт Эйнштейн а, Макс Планк ша а. 1990 шо дуьйна Макс Планкан а, Александр фон Гумбольдт йукъараллашас ло Макс Планк цӀе йолу совгӀат (Max-Planck-Forschungspreis) немцойн Ӏилманчаш кхоьчу пачхьалкхашара Ӏилманчарца йукъаметтиг дӀакхехьа дог даита.
  • Макс Вольфан 1927 шарахь карийна йолу астероидан (1069 Planckia) Макс Планкан цӀе тиллина.
  • Планкан цӀе тиллина Бетта тӀехь йолу кратеран.
  • 2009 шарахь ирхайахийтир космосан телескоп «Планк».
  • Берлинан университетан уьтӀахь хӀоттийна Макс Планкан памятник[4]. 2010 шарахь оцу памятникан копи хӀоттира Цойтенехь[5].
  • 1958 шарахь Планкан 100 шо кхачар даздеш Теоретически физикин институтан тӀехь хӀоттийра мемориалан у. В 1989 году мемориальная табличка была размещена на стене дома в берлинском районе Груневальд (ул. Wangenheimstraße, 21).
  • Масийтта Германин дешеран заведенин тиллина Макс Планкан цӀе (хьажа Max-Planck-Gymnasium).
  • Макс Планкан сий деш арахецна дукха пачхьалкхашахь арахецна масийтта почтан марка[6].
  • 1957—1971 шарахь ФРГхь арахоьцуш дара марка мах болу ахча Планкан сурт тӀехь долуш.
  • 1983 шарахь Планкан 125 шо кхачар даздеш ГДРхь арахийцира 5 марка мах болу ахча Планкан сурт тӀехь долуш.
  • 2008 шарахь Планкан 150 шо кхачар даздеш арахийцира Планкан сурт тӀехь долу 10 евро мах болу ахча.

Йазйинарш[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • Planck M. Das Princip der Erhaltung der Energie. — Leipzig, 1887 (5 Aufl. — 1924). Русский перевод: Планк М. Принцип сохранения энергии. — М., Л.: ОНТИ, 1938. — 236 с.
  • Planck M. Grundriß der allgemeinen Thermochemie. — Breslau, 1893.
  • Planck M. Vorlesungen über Thermodynamik. — Leipzig, 1897 (4 Aufl. — 1922). Русский перевод: Планк М. Термодинамика. — М., Л.: Госиздат, 1925. — 310 с.
  • Planck M. Vorlesungen über die Theorie der Wärmestrahlung. — Leipzig, 1906 (5 Aufl. — 1923). Русский перевод: Планк М. Теория теплового излучения. — М., Л.: ОНТИ, 1935. — 204 с.
  • Planck M. Acht Vorlesungen über theoretische Physik, gehalten an der Columbia Univ. New York. — Leipzig, 1910. Русский перевод: Планк М. Теоретическая физика: Восемь лекций, читанных в Колумбийском университете Нью-Йорка весной 1909 года. — СПб., 1911. — 158 с.
  • Einführung in die theoretische Physik («Введение в теоретическую физику»):
    • Planck M. Band I: Einführung in die allgemeine Mechanik. — Leipzig, 1916 (4 Aufl. — 1928). Русский перевод: Планк М. Общая механика. — М., Л.: Гостехиздат, 1932. — 200 с.
    • Planck M. Band II: Einführung in die Mechanik deformierbarer Körper. — Leipzig, 1919 (3 Aufl. — 1932). Русский перевод: Планк М. Механика деформируемых тел. — М., Л.: Гостехиздат, 1932. — 184 с.
    • Planck M. Band III: Einführung in die Theorie der Elektrizität und des Magnetismus. — Leipzig, 1922 (2 Aufl. — 1928). Русский перевод: Планк М. Теория электричества и магнетизма. — М., Л.: Гостехиздат, 1933. — 183 с.
    • Planck M. Band IV: Einführung in die theoretische Optik. — Leipzig, 1927 (2 Aufl. — 1931). Русский перевод: Планк М. Оптика. — М., Л.: Гостехиздат, 1934. — 164 с.
    • Planck M. Band V: Einführung in die Theorie der Wärme. — Leipzig, 1930. Русский перевод: Планк М. Теория теплоты. — М., Л.: ОНТИ, 1935. — 228 с.
  • Planck M. Erinnerungen. — Berlin, 1948.
  • Planck M. Physikalische Abhandlungen und Vorträge (Bd. 1—3). — Braunschweig, 1958.
  • Planck M. Über den zweiten Hauptsatz der mechanischen Wärmetheorie (Dissertation). — München, 1879. — S. 1—61.
  • Planck M. Über das Princip der Vermehrung der Entropie. Erste Abhandlung: Gesetze des Verlaufs von Reactionen, die nach constanten Gewichtsvorhältnissen vor sieh gehen // Annalen der Physik. — 1887. — Bd. 266 (30). — S. 562—582.
  • Planck M. Über das Princip der Vermehrung der Entropie. Zweite Abhandlung: Gesetze der Dissociation gasförmiger Verbindungen // Annalen der Physik. — 1887. — Bd. 267 (31). — S. 189—203.
  • Planck M. Über das Princip der Vermehrung der Entropie. Dritte Abhandlung: Gesetze des Eintritts beliesbiger thermodynamischer und chemischer Reactionen // Annalen der Physik. — 1887. — Bd. 268 (32). — S. 462—503.
  • Planck M. Über das Princip der Vermehrung der Entropie. Vierte Abhandlung: Gesetze des electrochemischen Gleichgewichts // Annalen der Physik. — 1891. — Bd. 280 (44). — S. 385—428.
  • Planck M. Gegen die neuere Energetik // Annalen der Physik. — 1896. — Bd. 293 (57). — S. 72—78.
  • Planck M. Über irreversible Strahlungsvorgänge // Annalen der Physik. — 1900. — Bd. 306 (1). — S. 69—122.
  • Planck M. Über eine Verbesserung der Wienschen Spektralgleichung // Verhandlungen der Deutschen physikalischen Gesellschaft. — 1900. — Bd. 2. — S. 202—204.
  • Planck M. Zur des Gesetzes der Energieverteilung im Normalspektrum // Verhandlungen der Deutschen physikalischen Gesellschaft. — 1900. — Bd. 2. — S. 237—245.
  • Planck M. Über das Gesetz der Energieverteilung im Normalspectrum // Annalen der Physik. — 1901. — Bd. 309 (4). — S. 553—563.
  • Planck M. Das Prinzip der Relativität und die Grundgleichungen der Mechanik // Verhandlungen der Deutschen physikalischen Gesellschaft. — 1906. — Bd. 8. — S. 136—141.
  • Planck M. Zur Dynamik bewegter Systeme // Annalen der Physik. — 1908. — Bd. 331 (26). — S. 1—34.
  • Planck M. Die Einheit des physikalischen Weltbildes (Vortrag, gehalten im Jahre 1908 in Leiden) // Physikalische Zeitschrift. — 1909. — Bd. 10. — S. 62—75.
  • Planck M. Über die Begründung des Gesetzes der schwarzen Strahlung // Annalen der Physik. — 1912. — Bd. 342 (37). — S. 642—656.
  • Planck M. Über neuere thermodynamische Theorien (Nernstsches Wärmetheorem und Quantenhypothese) // Physikalische Zeitschrift. — 1912. — Bd. 13. — S. 165—175.
  • Planck M. Die physikalische Struktur des Phasenraumes // Annalen der Physik. — 1916. — Bd. 355 (50). — S. 385—418.
  • Planck M. Über einen Satz der statistischen Dynamik und seine Erweiterung in der Quantentheorie // Sitzungsber. Acad. Wiss. Berlin. — 1917. — S. 324—341.
  • Планк М. Физические очерки: Сб. речей и статей. — М.: ГИЗ, 1925. — 136 с.
  • Планк М. Картина мира современной физики // УФН. — 1929. — Т. 9. — С. 407—436.
  • Планк М. Научная автобиография // УФН. — 1958. — Т. 64. — С. 625—637.
  • Планк М. Единство физической картины мира. — М.: Наука, 1966. — 286 с.
  • Планк М. Избранные труды. — М.: Наука, 1975. — 788 с.
  • Планк М. Религия и естествознание // Вопросы философии. — 1990. — № 8.

Билгалдахарш[нисйе бӀаьра | нисйе]

  1. Winkler G., von Tiedemann K. M. Order Pour le Mérite for Arts and Sciences (ингалс.) (2011). Архивйина хьалхара хьостан чуьра 2012 шеран 16 августехь. Теллина 2012 шеран 16 августехь.
  2. Steguweit W. Der »Adlerschild des Deutschen Reiches« (ингалс.) (2000). Архивйина хьалхара хьостан чуьра 2012 шеран 16 августехь. Теллина 2012 шеран 16 августехь.
  3. Famous scholars from Kiel: Max Planck Архивйина 2012-08-25 — Wayback Machine. S. 2000. Christian-Albrechts-Universität zu Kiel.
  4. Hoffmann D. Physics in Berlin // The Physical Tourist: A Science Guide for the Traveler / J. S. Rigden, R. H. Stuewer. — Birkhäuser, 2009. — P. 85.
  5. Pawlak A. Ein neuer Heiliger der Physik (ингалс.). pro-physik.de (26.10.2010). Архивйина хьалхара хьостан чуьра 2012 шеран 21 августехь. Теллина 2012 шеран 18 августехь.
  6. Reinhardt J. Physics-Related Stamps (ингалс.). University of Frankfurt (2012). Архивйина хьалхара хьостан чуьра 2012 шеран 21 августехь. Теллина 2012 шеран 18 августехь.

Литература[нисйе бӀаьра | нисйе]

Книгаш
  • Макс Планк. 1858—1947: Сб. к столетию со дня рождения Макса Планка / Под ред. А. Ф. Иоффе и А. Т. Григорьяна. — М.: Изд-во АН СССР, 1958. — 276 с.
  • Макс Планк и философия: Сб. статей / Пер. с нем.. — М.: Иностр. лит-ра, 1963. — 63 с.
  • Hartmann H. Max Planck als Mensch und Denker. — Frankfurt, 1964. — 173 S.
  • Hermann A. Max Planck: mit Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. — Hamburg, 1973.
  • Кляус Е. М., Франкфурт У. И. Макс Планк. — М.: Наука, 1980. — 392 с.
  • Шёпф Х.-Г. От Кирхгофа до Планка. — М.: Мир, 1981. — 192 с.
  • Mehra J., Rechenberg H. The Historical Development of Quantum Theory. Vol. 1: The Quantum Theory of Planck, Einstein, Bohr and Sommerfeld: Its Foundation and the Rise of ist Difficulties, 1900–1925. — New York, Heidelberg, Berlin: Springer Verlag, 1982.
  • Джеммер М. Эволюция понятий квантовой механики. — М.: Наука, 1985. — 384 с.
  • Heilbron J. L. The Dilemmas of an Upright Man: Max Planck as Spokesman for German Science. — Berkeley: University of California Press, 1986.
  • Kuhn T. S. Black-Body Theory and the Quantum Discontinuity, 1894–1912. — 2nd ed. — Chicago: University of Chicago Press, 1987.
  • Darrigol O. From c-numbers to q-numbers: The Classical Analogy in the History of Quantum Theory. — Berkeley: University of California Press, 1992.
  • Kohl U. Die Präsidenten der Kaiser-Wilhelm-Gesellschaft im Nationalsozialismus: Max Planck, Carl Bosch und Albert Vōgler zwischen Wissenschaft und Macht. — Stuttgart: Franz Steiner Verlag, 2002.
  • Pufendorf A. Die Plancks: eine Familie zwischen Patriotismus und Widerstand. — Berlin: Prophyläen-Verlag, 2006.
  • Fischer E. P. Der Physiker. Max Planck und das Zerfallen der Welt. — München: Siedler, 2007.
  • Müller I. A History of Thermodynamics: The Doctrine of Energy and Entropy. — Berlin: Springer, 2007.
  • Hoffmann D. Max Planck. Die Entstehung der modernen Physik. — München: Beck, 2008.
  • Max Planck und die moderne Physik / D. Hoffmann (Herausgeber). — Berlin: Springer, 2010.
Статьяш

Хьажоргаш[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • The Nobel Prize in Physics 1918 (ингалс.). Nobelprize.org. — Информация с сайта Нобелевского комитета. Архивйина хьалхара хьостан чуьра 2012 шеран 25 майхь. Теллина 2012 шеран 29 апрелехь.
  • Hoffmann D. (ed.) Max Planck: exhibition on the 50th anniversary of his death (ингалс.). Max-Planck-Society (Oct. 1997). Архивйина хьалхара хьостан чуьра 2012 шеран 16 августехь. Теллина 2012 шеран 16 августехь.
  • Max Planck (ингалс.). Mathematics Genealogy Project. North Dakota State University. — Список учеников Макса Планка. Архивйина хьалхара хьостан чуьра 2012 шеран 25 майхь. Теллина 2012 шеран 29 апрелехь.
  • O'Connor J. J., Robertson E. F. Max Karl Ernst Ludwig Planck (ингалс.). MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. Архивйина хьалхара хьостан чуьра 2012 шеран 25 майхь. Теллина 2012 шеран 29 апрелехь.
  • Stuewer R. H. Max Planck (ингалс.). Encyclopædia Britannica. Архивйина хьалхара хьостан чуьра 2012 шеран 25 майхь. Теллина 2012 шеран 29 апрелехь.