(13531) Weizsäcker

ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
(13531) Weizsäcker
ЦӀе тиллина сийдина Карл Фридрих фон Вайцзеккер[d][1]
Предыдущее по порядку (13530) Ninnemann[2]
Цуьнан рогӀераниг (13532) 1991 RY8
Йуьхь йиллинарг йа кхоллархо Фреймут Борнген[d][2][3], Луц Дитер Шмадель[d][2][3]
Схьайиллина терахь 1991 шеран 13 сентябрь[3]
Место астрономического открытия Обсерватория Карла Шварцшильда[d][3]
Группа малых планет астероидийн аса[d][3]
Родительское тело Малх
Апоцентр 490 082 624 413,2 метр[4], 3,282977808334 ± 1,554E−9 астрономин дакъа[3]
Перицентр 421 477 549 542,94 метр[4], 2,811817454529 ± 2,0417E−9 астрономин дакъа[3]
Аргумент перицентра 3,04 радиан[4], 173,57862164125 ± 6,4531E−7 °[3]
Эксцентриситет орбиты 0,07, 0,0751931[4], 0,07730536195 ± 7,0085E−10[3]
Наклонение орбиты 0,144 радиан[4], 8,274791403609 ± 5,5633E−8 °[3]
Орбитальный период 5,32 шо[4], 1943,086414673 ± 1,3796E−6 Де-буьйса[3]
Период вращения 63 460,8 секунда[3]
Большая полуось орбиты 455 746 562 095,25 метр[4], 3,047397631432 ± 1,4425E−9 астрономин дакъа[3]
Долгота восходящего узла 3,572 радиан[4], 204,60698016887 ± 2,7174E−7 °[3]
Средняя аномалия 1,031 радиан[4], 356,50514214382 ± 4,1624E−7 °[3]
Абсолютная звёздная величина 13,1[4], 13,23[3]
Альбедо 0,134 ± 0,016[3]
Диаметр 8,71 ± 0,151 km[3]
Мур 13 сентября 2023 года[d]
Время периастра 2 460 219,3633176 ± 2,5786E−5 JD[3]
Временное обозначение 1975 TO[3], 1991 RU4[3], 1999 FR35[3]

(13531) Weizsäcker — Мелхан системан коьрта асанан астероид.

Истори[нисйе бӀаьра | нисйе]

ДӀайиллина 1991 шеран 13 сентябрехь Ф. Бёрнген, Шмадель Л. Д. цӀе йолу Ӏилманчо Таутенбург обсерваторехь. Йуьхьанца дуьйна йолу цӀе - «1991 RU4» саналган.

Хьосташ[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • Lutz D. Schmadel. Dictionary of Minor Planet Names. — Fifth Revised and Enlarged Edition. — B., Heidelberg, N. Y.: Springer, 2003. — 992 p. — ISBN 3-540-00238-3.
  • Lutz D. Schmadel. Dictionary of Minor Planet Names. — Springer Science & Business Media, 2012-06-10. — 1458 с. — ISBN 9783642297182
  • Chapman, C. R., Morrison, D., & Zellner, B. Surface properties of asteroids: A synthesis of polarimetry, radiometry, and spectrophotometry// Icarus : journal. — Elsevier, 1975. — Vol. 25. — P. 104—130.
  • Kerrod, Robin. Asteroids, Comets, and Meteors (неопр.). — Lerner Publications Co., 2000. — ISBN 0585317631.

Билгалдахарш[нисйе бӀаьра | нисйе]

Хьажа иштта[нисйе бӀаьра | нисйе]