Хиндустани
Арахьара хатӀ
| Хиндустани | |
|---|---|
| Шен цӀе | हिन्दुस्तानी • ہندوستانی |
| Пачхьалкхаш | |
| Регионаш | Къилба Ази, Океани, Карибан бассейн |
| Официалан статус |
|
| Нисдеш организаци | |
| Мотт буьйцурш | |
| Классификаци | |
| Категори: | Евразин мотт |
|
Индоевропейская семья
|
|
| Йоза | деванагари, Ӏарбийн йоза (насталик йоза), хьалха — кайтхи |
| Меттанийн кодаш | |
| ISO 639-1 | hi, ur |
| ISO 639-2 | hin, urd |
| ISO 639-3 | hin, urd, hif (Фиджи), hns (Карибан бассейн) |
| LINGUIST List | hind |
| Glottolog | hind1270 |
Хиндуста́ни (हिन्दुस्तानी, ہندوستانی, ɦɪ̃n̪d̪ʊsˈt̪aːni, мадарра. «индостанан»[6], историйн иштта хиндави а, урду а, рекхта а) — малхбузан хӀиндийн кластеран юкъайогӀуш йолу диалектийн тобан йукъара цӀе.
Билгалдахарш
[бӀаьра нисйан | нисйан]- ↑ Central Hindi Directorate: Introduction Архивйина 2010-04-15 — Wayback Machine
- ↑ National Council for Promotion of Urdu Language
- ↑ BBC: A Guide to Urdu
- ↑ ХХӀинди: 180 млн. (1991). Урду: 48 млн ХӀиндехь (1997) + 11 млн Пакистанехь (1993). Ethnologue, 16-е издание.
- ↑ 120 млн хӀиндий (1999), 45 млн урду (1999). Ethnologue 16-е издание.
- ↑ About Hindi-Urdu. North Carolina State University. ТӀекхочу дата: 2009–08–09. Архивйина 2009-08-15 — Wayback Machine
Литература
[бӀаьра нисйан | нисйан]- Зограф Г. А. Хинди, урду и хиндустани (об употреблении терминов), «Краткие сообщения института востоковедения», 1956, т. 18
- Зограф Г. А. Хиндустани на рубеже XVIII—XIX вв., М.. 1961
- Шаматов А. Н. Классический дакхини. (Южный хиндустани XVII в.), М., 1974
- Harley, A. H. 1944. Colloquial Hindustani, Publisher:Kegan Paul, Trench, Trubner & Co., Ltd
Хьажоргаш
[бӀаьра нисйан | нисйан]- «Хиндустани» в Большой советской энциклопедии
- «Хиндустани» в Литературной Энциклопедии
