Хиндустани
ХӀокху версица йолу хийцам бина кепаш я файлаш хьажаза ю.
ЧӀагӀъелла верси хьаьжна яра 2017, 12 октябрь.
Хиндустани (хинди—урду) | |
---|---|
Пачхьалкхаш: | |
Регионаш: | Къилба Ази, Океани, Карибан бассейн |
Официалан мотт: |
![]() |
Нисдеш организаци: | |
Мотт буьйцурш: | |
Классификаци | |
категори: | Евразин мотт |
Индоевропейская семья
|
|
Йоза: | деванагари, Ӏарбийн йоза (насталик йоза), хьалха — кайтхи |
Меттан код | |
ISO 639-1: | hi, ur |
ISO 639-2: | hin, urd |
ISO 639-3: | hin, urd, hif (Фиджи), hns (Карибан бассейн) |
Кхин: Проект:Лингвистика |
Хиндуста́ни (हिन्दुस्तानी, ہندوستانی, ɦɪ̃n̪d̪ʊsˈt̪aːni, мадарра. «индостанан»[6], историйн иштта хиндави а, урду а, рекхта а) — малхбузан хӀиндийн кластеран юкъайогӀуш йолу диалектийн тобан юкъара цӀе.
Билгалдахарш[нисъе бӀаьра | нисъе]
- ↑ Central Hindi Directorate: Introduction
- ↑ National Council for Promotion of Urdu Language
- ↑ BBC: A Guide to Urdu
- ↑ ХХӀинди: 180 млн. (1991). Урду: 48 млн ХӀиндехь (1997) + 11 млн Пакистанехь (1993). Ethnologue, 16-е издание.
- ↑ 120 млн хӀиндий (1999), 45 млн урду (1999). Ethnologue 16-е издание.
- ↑ About Hindi-Urdu. North Carolina State University. Теллина 2009–08–09.
Литература[нисъе бӀаьра | нисъе]
- Зограф Г. А. Хинди, урду и хиндустани (об употреблении терминов), «Краткие сообщения института востоковедения», 1956, т. 18
- Зограф Г. А. Хиндустани на рубеже XVIII—XIX вв., М.. 1961
- Шаматов А. Н. Классический дакхини. (Южный хиндустани XVII в.), М., 1974
- Harley, A. H. 1944. Colloquial Hindustani, Publisher:Kegan Paul, Trench, Trubner & Co., Ltd
Хьажоргаш[нисъе бӀаьра | нисъе]
- «Хиндустани» в Большой советской энциклопедии
- «Хиндустани» в Литературной Энциклопедии
ХӀара яззам табарна бакъхьа ду?:
|