Панчево (Серби)

ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
Нах беха меттиг
Панчево
серб. Панчево
Сурт
Байракх ХӀост
Байракх ХӀост
44°52′26″ къ. ш. 20°39′07″ м. д.HGЯO
Пачхьалкх  Серби
Гуо Воеводинан автономин мохк
Истори а, географи а
Майда
  • 148,8 км²
Центран локхалла 80 ± 1 метр
Сахьтан аса UTC+1
Бахархой
Бахархой
  • 73 401 стаг (2022)
Идентификаторан терахьаш
Телефонан код +381 13
Поштан индекс 26101
Автомобилан код PA
Lua гӀалат: expandTemplate: template "ref-sr" does not exist.
Картин тӀехь
Панчево картан тӀехь
Панчево

Панчево (серб. Панчево) — Сербин Воеводинан автономин мехкан Панчево[d] йукъараллера (серб. општина) нах беха меттиг[1][2][3].

Географи[нисйе бӀаьра | нисйе]

Лаьтташ йу Балканийн ахгӀайренан къилбаседа декъан тӀехь, хӀордан сизал локхалла 80 ± 1 метр.

Климат[нисйе бӀаьра | нисйе]

Кхузахь климат барамехь континентан ю, аьхка йовха хуьлу, ткъа Ӏа барамехь-шийла хуьлу. Шаран уггаре а бовха бутт бу — июль (мангалан), уггаре а шийла — январь (кхолламан)[4].

Демографи[нисйе бӀаьра | нисйе]

Шо Бахархой
1795 4588
1833 10 366
1836 11 204
1855 12 845
1869 16 880
Шо Бахархой
1880 17 127
1890 17 948
1900 18 512
1910 20 201
1921 19 392
Шо Бахархой
1931 22 089
1948 30 516
1953 34 748
1961 46 679
1971 61 588
Шо Бахархой
1981 71 009
1991 72 793
2002 78 938
2011 76 203
2022 73 401

Билгалдахарш[нисйе бӀаьра | нисйе]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  4. Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Литература[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
  • Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
  • Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
  • Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.