Зренянин (Серби)

45°22′40″ къ. ш. 20°23′10″ м. д.HGЯO
ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
Нах беха меттиг
Зренянин
серб. Зрењанин
Сурт
Байракх ХӀост
Байракх ХӀост
45°22′40″ къ. ш. 20°23′10″ м. д.HGЯO
Пачхьалкх  Серби
Гуо Воеводинан автономин мохк
Истори а, географи а
Йиллина 1326
Майда
  • 190,9 км²
Центран локхалла 76 метр
Сахьтан аса UTC+1
Бахархой
Бахархой
Идентификаторан терахьаш
Телефонан код +381 23
Поштан индекс 23000
Автомобилан код ZR
zrenjanin.rs
Картин тӀехь
Зренянин картан тӀехь
Зренянин

Зренянин (серб. Зрењанин) — Сербин Воеводинан автономин мехкан Зренянин[d] йукъараллера (серб. општина) нах беха меттиг[1][2][3].

Географи[нисйе бӀаьра | нисйе]

Лаьтташ йу Балканийн ахгӀайренан къилбаседа декъан тӀехь, хӀордан сизал локхалла 76 метр.

Климат[нисйе бӀаьра | нисйе]

Кхузахь климат барамехь континентан ю, аьхка йовха хуьлу, ткъа Ӏа барамехь-шийла хуьлу. Шаран уггаре а бовха бутт бу — июль (мангалан), уггаре а шийла — январь (кхолламан)[4].

Демографи[нисйе бӀаьра | нисйе]

Шо Бахархой
1800 12 200 [5]
1846 16 500 [5]
1870 19 700 [5]
1880 19 500 [5]
1890 21 900 [5]
Шо Бахархой
1900 23 300 [5]
1910 26 000 [5]
1921 27 500 [5]
1931 32 800 [5]
1948 38 564 [6]
Шо Бахархой
1953 44 168 [6]
1961 55 539 [6]
1971 71 424 [6]
1981 81 270 [6]
1991 81 316 [6]
Шо Бахархой
2002 79 773 [6]
2011 76 511 [6]
2022 67 129

Билгалдахарш[нисйе бӀаьра | нисйе]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  4. Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.
  5. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 https://web.archive.org/web/20071023200210/http://www.populstat.info/Europe/yugoslft.htm
  6. 1 2 3 4 5 6 7 8 https://publikacije.stat.gov.rs/G2014/PdfE/G20144009.pdf

Литература[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
  • Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
  • Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
  • Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.