Вршац

Вршац
	Нах беха меттиг
Вршац
	серб. Вршац
	ХӀост
	45°07′14″ къ. ш. 21°17′55″ м. д.HGЯO
Пачхьалкх	Серби
Гуо	Воеводинан автономин мохк
Истори а, географи а
Майда	198,5 км²;
Центран локхалла	101 метр
Сахьтан аса	UTC+1
Бахархой
Бахархой	▼31 946 стаг (2022);
Идентификаторан терахьаш
Телефонан код	+381 13
Поштан индекс	26300
	vrsac.org.rs
Картин тӀехь
	Медиафайлаш Викилармехь

Вршац (серб. Вршац) — Сербин Воеводинан автономин мехкан Вршац^[d], Темешский комитат^[d] йукъараллера (серб. општина) нах беха меттиг^[1]^[2]^[3].

Географи[нисйе бӀаьра | нисйе]

Лаьтташ йу Балканийн ахгӀайренан къилбаседа декъан тӀехь, хӀордан сизал локхалла 101 метр.

Климат[нисйе бӀаьра | нисйе]

Кхузахь климат барамехь континентан ю, аьхка йовха хуьлу, ткъа Ӏа барамехь-шийла хуьлу. Шаран уггаре а бовха бутт бу — июль (мангалан), уггаре а шийла — январь (кхолламан)^[4].

Демографи[нисйе бӀаьра | нисйе]

Шо	Бахархой
1948	23 038
1953	26 110
1961	31 620

Шо	Бахархой
1971	34 256
1981	37 513
1991	36 885

Шо	Бахархой
2002	36 623
2011	35 701
2022	31 946

Билгалдахарш[нисйе бӀаьра | нисйе]

↑ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
↑ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
↑ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
↑ Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Литература[нисйе бӀаьра | нисйе]

Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.

ХӀара Сербин географех лаьцна чекхбаккханза йаззам бу. Хьоьга, йоза тодина, нисдина, гӀо далур ду проектана.

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[4] Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

[1]

[2]

[3]

[4]