Чулацаман тӀегӀо

Кагосима (гӀала)

31°35′49″ къ. ш. 130°33′26″ м. д.HGЯO
ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
Кагосима
яп. 鹿児島市
БайракхХӀост
Йиллина терахь / кхоьллина 1889 шеран 1 апрель
Логотип
Сурт
Прозвище 東洋のナポリ
Пачхьалкх
Коьрта гӀала йу Кагосима
Коьрта гӀала Yamashita-chō[вд]
Административан-мехкан дакъа Кагосима[1]
Сахьтан аса UTC+9:00[вд], JST[вд]
Ассоциированный избирательный округ Kagoshima 1st district[вд], Kagoshima 2nd district[вд], Kagoshima 3rd district[вд]
Должность главы исполнительной власти mayor of Kagoshima[вд]
Правительствон корта Takao Shimozuru[вд]
Законодательный орган Q28690208?
Организационно-правовая форма ординарные местные государственные организации[вд]
Бахархой
Административан йекъало Izumi-chō[вд], Uearata-chō[вд], Uenosono-Chō[вд], Kajiya-chō[вд], Kinko-chō[вд], Kinsei-chō[вд], Kotsuki-chō[вд], Gofuku-machi[вд], Jōnan-chō[вд], Shinmachi[вд], Shinyashiki-chō[вд], Sumiyoshi-chō[вд], Sennichi-chō[вд], Daikoku-chō[вд], Chūōchō[вд], Tenokuchi-chō[вд], Terukuni-chō[вд], Nakamachi[вд], Nanrinji-chō[вд], Nishisengoku-chō[вд], Higashisengoku-chō[вд], Кагосима[вд], Funatsu-chō[вд], Horie-chō[вд], Matsubara-chō[вд], Meizan-chō[вд], Yamanokuchi-chō[вд], Ikenoue-chō[вд], Inari-chō[вд], Ogawa-chō[вд], Kasuga-chō[вд], Kamitatsuo-chō[вд], Kamihonmachi[вд], Gionnosu-chō[вд], Sakamoto-chō[вд], Shimizu-chō[вд], Shimotatsuo-chō[вд], Shiroyama[вд], Dairyū-chō[вд], Tamazato-Danchi[вд], Tsudumigawa-chō[вд], Nagata-chō[вд], Nishisakamoto-chō[вд], Hama-machi[вд], Higashi-Sakamoto[вд], Hiyamizu-chō[вд], Honkōshin-machi[вд], Yasui-chō[вд], Yanagimachi[вд], Yamashita-chō[вд], Wakaba-chō[вд], Jōsei[вд], Shinshōin-chō[вд], Sōmura[вд], Takashi[вд], Tamazato-chō[вд], Tokiwa[вд], Nagayoshi[вд], Nishida[вд], Harara[вд], Meiwa[вд], Yakushi[вд], Ono[вд], Kōyō[вд], Seiryō[вд], Tagami[вд], Tagamidai[вд], Take[вд], Takeoka[вд], Hiroki[вд], Nishibeppu-chō[вд], Arata[вд], Usuki[вд], Kamoike[вд], Kamoikeshin-machi[вд], Kōrai[вд], Kōrimoto[вд], Sakuragaoka[вд], Sanwa-chō[вд], Shimo-Arata[вд], Shinei-chō[вд], Chūōkōshin-machi[вд], Tenpōzan-chō[вд], Toso[вд], Higashikōrimoto-chō[вд], Hinode-chō[вд], Masago-chō[вд], Masagohonmachi[вд], Nishimurasakibaru-chō[вд], Minamikōrimoto-chō[вд], Minamishinmachi[вд], Murasakibaru[вд], Yojirō[вд], Uomi-chō[вд], Obara-chō[вд], Kamifukumoto-chō[вд], Kibōgaoka-chō[вд], Kōtokujidai[вд], Gokabeppu-cho[вд], Komatsubara[вд], Jiyūgaoka[вд], Seiwa[вд], Chūzan[вд], Tōkai-chō[вд], Higashitaniyama[вд], Hoshigamine[вд], Yamada-chō[вд], Oroshihonmachi[вд], Kinkōdai[вд], Sakanoue[вд], Jigenji-chō[вд], Shimofukumoto-chō[вд], Taniyamakō[вд], Taniyama-chūō[вд], Nanatsujima[вд], Nanei[вд], Nishitaniyama[вд], Hikariyama[вд], Hirakawa-chō[вд], Wada[вд], Wada-chō[вд], TaniyamaShioya-chō[вд], Ishiki[вд], Ishiki-dai[вд], Inuzako-chō[вд], Kenohikarigaoka[вд], Koyamada-chō[вд], Shimo-Ishiki[вд], Sennen[вд], Nishiishiki[вд], Minayoshi-chō[вд], Okanohara-chō[вд], Kawakami-chō[вд], Shimota-chō[вд], Daimyōgaoka[вд], Midorigaoka-chō[вд], Yoshino[вд], HigashiSata-chō[вд], Nishisata-chō[вд], Honjō-chō[вд], Honmyō-chō[вд], Miyanoura-chō[вд], Muregaoka[вд], SakurajimaAkamizu-chō[вд], SakurajimaAkōbaru-chō[вд], SakurajimaKoike-chō[вд], SakurajimaShirahama-chō[вд], SakurajimaTake-chō[вд], SakurajimaSaidō-chō[вд], SakurajimaFujino-chō[вд], SakurajimaFutamata-chō[вд], Sakurajima Matsuura-Chō[вд], Sakurajima Yokoyama-chō[вд], Shinjima[вд], Arimura-chō[вд], Kurokami-chō[вд], Kōmen-chō[вд], Nojiri-chō[вд], Higashisakurajima-chō[вд], Furusato-chō[вд], Moteki-chō[вд], Ishidani-chō[вд], Irisa-chō[вд], Kamitaniguchi-chō[вд], Syōyōdai-chō[вд], Naoki-chō[вд], Haruyama-chō[вд], Hirata-chō[вд], Fukuyama-chō[вд], Yotsumoto-chō[вд], Ariyada-chō[вд], Kawada-chō[вд], Hanao-machi[вд], KoriyamaTake-machi[вд], Kōriyama-chō[вд], Nishimata-chō[вд], Higashimata-chō[вд], Yusuki-chō[вд], Kiire-chō[вд], KiireSesekushi-chō[вд], KiireNakamyō-chō[вд], KiireNukumi-chō[вд], KiireHitokura-chō[вд], KiireMaenohama-chō[вд]
ДоттагӀий-гӀаланаш Цуруока, Неаполь, Майами, Чанша, Перт[вд][3], Мацумото (гӀала)
Дозанаш ду Сацумасендай, Аира (гӀала), Тарумидзу, Хиоки, Ибусуки, Минамикюсю, Минамисацума
Метта хилла Taniyama[вд], Сакурадзима[вд], Yoshida[вд], Matsumoto[вд], Kōriyama[вд], Kiire[вд], Yoshino[вд], Higashisakurajima[вд], Nakakōriu[вд], Nishitakeda[вд], Iseki[вд], Iseki[вд], Iseki[вд], Nishitakeda[вд], замок Кагосима[вд]
Язык общения Сацумский диалект[вд]
Майда
  • 547 050 000 квадратан метр
Поштан индекс 892-8677
Официалан сайт city.kagoshima.lg.jp (яп.) (инг.) (кор.)
Йолу меттиган карта
Подробная карта
Официальный символ C. camphora[вд], N. oleander[вд]
Вид в ночное время
Панорамный вид
Коллаж
Традиционная еда jambo mochi[вд], shirokuma[вд]
Вид с воздуха
Число просмотров/прослушиваний 2 230 416[4]
Меттиган телефонан код 99
Кагосима картин тӀехь
Кагосима
Кагосима
Викилармин логотип Викиларми чохь медиафайлаш

Кагосима (яп. 鹿児島市?) — Японин гӀала, лаьтташ йу Каогосима перфектурехь.

ГӀала статус йу 1889 шеран 1 апрелехь дуьйна[5].

Бахархойн дукхалла
2010[6]2015[6]1 октябрь 20201 март 2021[2]
605 846599 814594 258593 754

2008 шеран 1 январехь гӀалахь 605196 бахархой бара[7] Луьсталла 1 км² 1106 стаг[8].

Майда 547.06 км²[9][10].

ДоттагӀий-гӀаланаш

[бӀаьра нисйан | нисйан]

Билгалдахарш

[бӀаьра нисйан | нисйан]
  1. 1 2 GEOnet Names Server — 2018.
  2. 1 2 鹿児島県/月報(毎月推計人口) (яп.)
  3. 1 2 https://perth.wa.gov.au/council/partnerships/sister-cities
  4. (unspecified title)
  5. Юити Сато (佐藤裕一). Введение в древнюю историю Японии. (日本古代史入門)
  6. 1 2 System of Social and Demographic Statistics of Japan - Total population (Both sexes)Статистическое бюро Японии.
  7. Official Japan Statistics Bureau: Population Estimates
  8. Official Japan Statistics Bureau: Population Estimates
  9. Geospatial Information Authority of Japan(яп.)
  10. Statistical Handbook of Japan. Land and Climate (инг.). Японское бюро статистики (2008). ТӀекхочу дата: 2010 шеран 20 январь. Кху чуьра архивйина оригиналан 2009 шеран 13 ноябрехь
  • Япония: Справочник / Составители: В. Н. Ерёмин, К. О. Саркисов, А. И. Сенаторов; Под общ. ред. Г. Ф. Кима, К. О. Саркисова, А. И. Сенаторова. — М.: Республика, 1992. — 544 с. — 50 000 экз. — ISBN 5-250-01254-X