Ибн Хальдун

1000 йукъара цхьа йаззам
ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
Ибн Хальдун
Ӏаьр. عبد الرحمن بن محمد بن خلدون الحضرمي‎‎
Ибн Хальдунан сурт Мароккохь арахецна маркин т1ехь
Ибн Хальдунан сурт Мароккохь арахецна маркин т1ехь
Бакъ цӀе Абдуррахман ибн Мухаммад ибн Хальдун аль-Хадрами
ГӀуллакхан тайпа экономика, история
Вина терахь 1332 шеран 27 май({{padleft:1332|4|0}}-{{padleft:5|2|0}}-{{padleft:27|2|0}})
Вина меттиг Тунис
Кхелхина терахь 1406 шеран 17 март({{padleft:1406|4|0}}-{{padleft:3|2|0}}-{{padleft:17|2|0}}) (73 шо)
Кхелхина меттиг Каир
Ибн Хальдун Викилармехь

Абу Зейд Абдуррахма́н ибн Мухаммад ибн Хальду́н аль-Ха́драми аль-Ашби́ли (Ӏаьр. ابو زيد عبد الرحمن بن محمد بن خلدون الحضرمي الإشبيلي‎‎) иштта вевзаш ву Ибн Хальду́н аьлла (Ӏаьр. ابن خلدون‎‎; Кеп:ДатаРождения, 1332 шеран 27 май, Тунис — 1406 шеран 17 март, Каир) — Ӏарбийн бусулбан философ, историк, ойланча[1].

Ибн Хальдунан памятник Тунисехь. 2007 шо
Ибн Хальдунан памятник Каирехь. 2009 шо

Белхаш[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • «Autobiographie d’Ibn-Khaldoun», traduite par de Slane («Journale Asiatique», Paris, 1844).
  • «Histoire des berberes et des dynasties musulmanes de l’Afrique septentrionale», traduite de l’arabe par de Slane, Algiers, 1852—1856, 4 volumes.
  • «Les Prolegomenes», traduite par de Slane. Paris, 1934—38. 3 volumes. Reproduction of 1862—1868 edition.
  • «Lubab al-Muhassal fi usul ad-din», edited by Luciano Rubio. Tetuan, 1952.
  • «The Muqaddimah; An Introduction to History», translated from the Arabic by F. Rosenthal, New York, London, 1958. 3 volumes.
  • «Введение (фрагменты)». Перевод С. М. Бациевой // Избранные произведения мыслителей стран Ближнего и Среднего Востока. IX—XIV в. М., 1961, С. 559—628.
  • Пролегомены к «Книге поучительных примеров и дивану сообщений о днях арабов, персов и берберов и их современников, обладавших властью великих размеров» // Мировая экономическая мысль: Сквозь призму веков: В 5 т. Т.1: От зари цивилизации до капитализма / Ред. Г. Г. Фетисов.; Моск. гос. ун-т им. М. В. Ломоносова, Благотвор. фонд «Благосостояние для всех». — М.: Мысль. — 2004. — 718 с. — (250 лет Московскому Государственному Университету им. М. В. Ломоносова.) — ISBN 5-244-01039-5.
  • «Введение (ал-Мукаддима)». Составление, перевод с арабского и примечания А. В. Смирнова // Историко-философский ежегодник 2007. М., 2008. С. 187—217.
  • Введение в историю (ал-Мукаддима). Фрагменты. Перевод с арабского, комментарии и примечания И. Л. Алексеева, А. В. Душак и А. Ш. Столыпинской // Pax Isamica, 1/2008, c.15-21.

Билгалдахарш[нисйе бӀаьра | нисйе]

  1. Сорокин П. А. Человек. Цивилизация. Общество / Общ. ред., сост. и предисл. А. Ю. Согомонов: Пер. с англ. — М.· Политиздат, 1992. С. 176

Литература[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • Graberg Af Hemso, Jakob Grefve. Notizia intorno alla fimoza.
  • Kremer, Alfred, Freiherr Von. Ibn Chaldun und seine Kulturgeschichte der islamischen Reiche. Wien, 1879.
  • Mahdi, Muhsin. Ibn Khaldun’s Philosophy of History: A Study in the Philosophic Foundation in the Science of Culture. London, 1957.
  • Lacoste, Yves. Ibn Khaldoun. Naissance de l’Histoire, passé du tiers monde Paris, 1965, 1998.
  • Fischel, Walter Joseph. Ibn Khaldun in Egypt. His public functions and his historical research: An essay in Islamic historiography. Berkeley, 1967.
  • Labica, Georges. Politique et religion chez Ibn Khaldoun. Essai sur l’idéologie musulmane. Alger, Société nationale d'édition et de diffusion, 1968.
  • Иванов Н. А. «Китаб аль-Ибар» Ибн Халдуна как источник по истории стран Северной Африки в XIV в. // Арабский сборник. М., 1959.
  • Бациева С. М. Историко-социологический трактат Ибн Халдуна «Мукаддима». М., 1965.
  • Игнатенко А. А. Ибн-Хальдун. — М.: Мысль, 1980. — 160 с. — (Мыслители прошлого).
  • Араби Б. Ибн-Хальдун — основоположник арабской социологии // Социологические исследования. — 1990. — № 11. — С. 107—109.
  • Коротаев А. В. Долгосрочная политико-демографическая динамика Египта: Циклы и тенденции Архивйина 2008-02-24 — Wayback Machine. М.: Восточная литература, 2006. — ISBN 5-02-018526-4.
  • Розов Н. С. Закон Ибн Халдуна// Политический класс. 2006, 16.
  • Смирнов А. В. Ибн Халдун и его «новая наука» Архивйина 2010-04-21 — Wayback Machine // Историко-философский ежегодник’2007. М.: «Наука», 2008. — 530 с. — ISBN 978-5-02-035961-1. — С. 159—186.
  • Алексеев И. Л. Возвращаясь к Ибн Халдуну// Pax Isamica, 1/2008, с.5-14.

Хьажоргаш[нисйе бӀаьра | нисйе]