Колонин Перун урхалчийн исписка

Хаамийн испискаш
ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
Перун вице-паччахь
ТӀедерзаран кеп Сеньор (испан. Señor)
Официальни резиденци Вице-паччахьан гӀала
ГӀуллакх гучудаьлла 1544 шеран 17 майхь (1544-05-17) шеран
ГӀуллакх дуьххьара динарг Бласко Нуньес Вела
ГӀуллакх тӀаьххьара динарг Хосе де ла Серна-и-Мартинес де Инохоса
ГӀуллакх дӀадаьккхина 1824 шеран 9 декабрехь (1824-12-09) шеран
Мохк Испанин импери

Колонин Перун урхалчийн испискин йукъайогӀу Перун вице-паччахьийн, иза кхоьллина мехкийн губернаторийн, кхин а ханна вице-паччахьаллин урхаллера чинхойн исписка.

Сурт хӀоттор[нисйе бӀаьра | нисйе]

Перун махкахь испанин лаьтташна тӀехь урхалла дина дуьххьарниг хилира иза йаьккхина Писарро Гонсалес Франсиско, цуо 1529 шеран 29 июлехь (1529-07-29) шарахь барт бира паччахь-аьзница Изабеллица (шен майрачун паччахьан Карлос I-чуш «Толедон акт»(испан.)) цӀарах, цуьнца билгалйоккхура цуьнан бакъонаш а, декхарш а: цунна йелира «Перун провинцин» коьрта альгвасилан титул, бакъо а йелира «кхин дӀа а дӀаделла, тӀемца схьадаха, нах охьаховшо лакхахь хьахийначу Перун провинце», хӀоттийнера «лакхахь хьахийна Перун провинцин а, хӀинца а, тӀаьхьа а дохун долу латтанийн а, къаьмнийн а» валлалц губернатор а, капитан-инарла а, царна урхалла дан кхоьллира губернаторалла Керла Кастили[1][2]. Конкистадорашна йукъахь долчу девнийн холан тӀехь (царех хилира гражданийн тӀемаш(испан.) 1537 – 1554 шерашкахь)[3][4], 1542 шеран 20 ноябрехь (1542-11-20) шарахь Карлос I-чо шен грамотица кхоьллира Вице-паччахьалла Перу (испан. El Virreinato del Perú), испанин колонин империн мехкан декъан йукъайоьду, мехкан бух хилира Керла Кастили а, Керла Толедо(испан.) а областаш. 1544 шеран 17 майхь (1544-05-17) шарахь Лиме кхаьчначу хьалхара вице-паччахьо Бласко Нуньес Велас чӀагӀо йира[5].

Вице-паччахь Испанин паччахьан векал вара вице-паччахьаллехь: цуьнан «alter ego». Вице-паччахьаллин коьртехь волуш, цуо жоп лора кхелах а, пачхьалкхан хазнин урхаллех а, католицизм йаржорах а, индахошна йукъахь инжил даржорах а, бердаш талорхойх лардарах а, кхин а чоьхьара кхерамзаллех[5]. Вице-паччахьалла Перу лаьттинчу йерриг заманахь цунна урхалла дина шовзткъа вице-паччахьан тӀегӀанехь волу сардало.

Вице-паччахьаллин кхин ладаме пачхьалкхан меже хилла Лимин паччахьан аудиенси (испан. Real Audiencia de Lima), йуьхьанца цуьнан апелляцин суьдан статус йара, амма колонин урхаллин системехь дукхах дерг хилира закононашкхолларан меже, бахархойн верасаллин дакъалгашца. Аудиенсин лакхара ойдораш(испан.) (испан. Oidor decano Real Audiencia de Lima) дуккха а хилира ханна вице-паччахьаллин губернатораш (испан. Gobernador interino del Virreinato del Perú) вице-паччахь воцучу хенахь. Аудиенсешна а, вице-паччахьаллашна а тӀехулара Лакхара инстанци, йуьсура Индийн паччахьан а, лакхара а кхеташо (испан. Real y Supremo Consejo de Indias)[6].


Хосе де Сан-Мартинан маьршо йаккхара эскар схьакхачале тӀаьххьара вице-паччахьо Хосе де ла Сернас Лима а йитина, вице-паччахьаллин коьрта шахьар дехьайаьккхира Куско. Аякучора тӀамехь эшначул тӀаьхьа 1824 шеран 9 декабрехь (1824-12-09) шарахь куьг йаздира испанин капитуляцин тӀехь, цуо официалан дӀадаьккхира Перура вице-паччахьан Ӏедал[7].

Колонин Перун урхалчийн испискин[нисйе бӀаьра | нисйе]

Сурт ЦӀе
(дахаран шераш)
ХӀоттийна Бакъонаш Дарж Бил.
Йуьхьиг Чаккхе
Франсиско Писарро Гонсалес,
1-ра маркиз лос Атавильос[комм. 1]
(ок. 1471/1478—1541)
испан. Francisco Pizarro González, primer Marqués de los Atavillos
1529 шеран 29 июлехь (1529-07-29)[комм. 2] 1533 шеран 16 ноябрехь (1533-11-16)[комм. 3] 1534 шеран 21 майхь (1534-05-21)[комм. 4] Перун губернатор а, провинцин капитан-инарла а
испан. Gobernador y Capitán General de la provincia del Perú
[1]
1534 шеран 21 майхь (1534-05-21)[комм. 4] 1541 шеран 26 июнехь (1541-06-26)[комм. 5] Керла Кастилин губернатор
испан. Gobernador de Nueva Castilla
Диего де Альмагро
(1522—1542)
испан. Diego de Almagro
узурпатор,
1541 шеран 26 июнехь (1541-06-26)[комм. 6]
1542 шеран 16 сентябрехь (1542-09-16)[комм. 7] Перун фактехь волу губернатор[комм. 8]
испан. Gobernador fáctico del Perú
[3][8]
Кристобаль Вака де Кастро
(1492 гергга—1566)
испан. Cristóbal Vaca de Castro
1540 шеран 9 сентябрехь (1540-09-09)[комм. 9] 1542 шеран 7 августехь (1542-08-07)[комм. 10] 1544 шеран 17 майхь (1544-05-17) Керла Кастилин а, Керла Толедон(испан.) а губернатор
испан. Gobernador de Nueva Castilla y Nueva Toledo

1542 шеран сентябрехь Вице-паччахьалла Перу йиллина аьлла хаам беъча — цуьнан ханна волу губернатор
испан. Gobernador interino del Virreinato del Perú
[9]
Бласко Нуньес Вела
(1495—1546)
испан. Blasco Núñez Vela
1543 шеран 1 майхь (1543-05-01)[комм. 9] 1544 шеран 17 майхь (1544-05-17)[комм. 11] 1544 шеран 18 сентябрехь (1544-09-18)[комм. 12] Перун 1-ра вице-паччахь
испан. 1.er Virrey del Perú
[10]
Диего Васкес де Сепеда(испан.)
(1510—1550)
испан. Diego Vázquez de Cepeda
1544 шеран 18 сентябрехь (1544-09-18)[комм. 13] 1544 шеран 28 октябрехь (1544-10-28)[комм. 14] вице-паччахьаллин Перун ханна волу губернатор[комм. 15]
испан. Gobernador interino del Virreinato del Perú
[11]
Гонсало Писарро Алонсо
(1502 гергга—1548)
испан. Gonzalo Pizarro Alonso
узурпатор,
1544 шеран 28 октябрехь (1544-10-28)[комм. 14]
1548 шеран 9 апрелехь (1548-04-09)[комм. 16] губернатор а, капитан-инарла а
испан. Gobernador y Capitán General
[12][13]
Педро де ла Гаска
(1493—1567)
испан. Pedro de la Gasca
винчу хенахь Педро Лагаска
испан. Pedro Lagasca
1546 шеран 16 февралехь (1546-02-16)[комм. 9] 1546 шеран 12 августехь (1546-08-12)[комм. 17] 1550 шеран 6 январехь (1550-01-06) вице-паччахьаллин Перун ханна волу губернатор[комм. 15]
испан. Gobernador interino del Virreinato del Perú
[13][14]
Андрес де Сианка(испан.)
(1513 гергга—1553)
испан. Andrés de Cianca
1550 шеран 6 январехь (1550-01-06)[комм. 13] 1551 шеран 14 сентябрехь (1551-09-14) [15]
Антонио де Мендоса-и-Пачеко
(1490/1493 гергга—1552)
испан. Antonio de Mendoza y Pacheco
1549 шеран 8 июлехь (1549-07-08)[комм. 9] 1551 шеран 14 сентябрехь (1551-09-14)[комм. 11] 1552 шеран 21 июлехь (1552-07-21)[комм. 18] Перун 2-гӀа вице-паччахь
испан. 2.º Virrey del Perú
[16]
Андрес де Сианка(испан.)
(1513 гергга—1553)
испан. Andrés de Cianca
1552 шеран 21 июлехь (1552-07-21)[комм. 13] 1553 шеран 11 апрелехь (1553-04-11) вице-паччахьаллин Перун ханна волу губернатор[комм. 15]
испан. Gobernador interino del Virreinato del Perú
[15]
Мельчор Браво де Саравия-и-Сотомайор
(1512—1577)
испан. Melchor Bravo de Saravia y Sotomayor
1553 шеран 11 апрелехь (1553-04-11)[комм. 13] 1556 шеран 29 июнехь (1556-06-29) [17]
Андрес Уртадо де Мендоса-и-Кабрера, Каньетен 2-гӀа маркиз(испан.)
(ок. 1500—1561)
испан. Andrés Hurtado de Mendoza y Cabrera, segundo marqués de Cañete
1555 шеран 10 майхь (1555-05-10)[комм. 9] 1556 шеран 29 июнехь (1556-06-29)[комм. 11] 1560 шеран 17 апрелехь (1560-04-17) Перун 3-гӀа вице-паччахь
испан. 3.er Virrey del Perú
[18]
Диего Лопес де Суньига-и-Веласко, Ньеван 4-гӀа граф(испан.)
(1510 гергга—1564)
испан. Diego López de Zúñiga y Velasco, cuarto conde de Nieva
1558 шеран 15 декабрехь (1558-12-15)[комм. 19] 1560 шеран 17 апрелехь (1560-04-17)[комм. 11] 1564 шеран 18 декабрехь (1564-12-18)[комм. 20] Перун 4-гӀа вице-паччахь
испан. 4.º Virrey del Perú
[19]
Эрнандо де Сааведра
(1520 гергга — 1601 тӀаьхьа)
испан. Hernando de Saavedra
винчу хенахь Фернандо де Сааведра Дорадо-и-дель Рио Васкес де Агилар
испан. Fernando de Saavedra Dorado y del Río Vázquez de Aguilar
1564 шеран 19 февралехь (1564-02-19)[комм. 13] 1564 шеран 22 сентябрехь (1564-09-22) вице-паччахьаллин Перун ханна волу губернатор[комм. 15]
испан. Gobernador interino del Virreinato del Perú
[20]
Лопе Гарсия де Кастро
(?—1576)
испан. Lope García de Castro
1563 шеран 16 августехь (1563-08-16)[комм. 21] 1564 шеран 22 сентябрехь (1564-09-22)[комм. 13] 1569 шеран 30 ноябрехь (1569-11-30) [21]
Франсиско Альварес де Толедо-и-Фигероа
(1515—1582)
испан. Francisco Álvarez de Toledo y Figueroa
1568 шеран 30 ноябрехь (1568-11-30)[комм. 19] 1569 шеран 30 ноябрехь (1569-11-30)[комм. 11] 1581 шеран 15 майхь (1581-05-15) Перун 5-гӀа вице-паччахь
испан. 5.º Virrey del Perú
[22]
Мартин Энрикес де Альманса-и-Ульоа
(?—1583)
испан. Martín Enríquez de Almansa y Ulloa
1580 шеран 26 майхь (1580-05-26)[комм. 19] 1581 шеран 15 майхь (1581-05-15)[комм. 11] 1583 шеран 9 мартехь (1583-03-09)[комм. 18] Перун 6-гӀа вице-паччахь
испан. 6.º Virrey del Perú
[23]
Кристобаль Рамирес де Картахена
(? — 1594)
испан. Cristóbal Ramírez de Cartagena
1583 шеран 9 мартехь (1583-03-09)[комм. 13] 1585 шеран 11 ноябрехь (1585-11-11) вице-паччахьаллин Перун ханна волу губернатор[комм. 15]
испан. Gobernador interino del Virreinato del Perú
[24]
Фернандо Торрес де Португаль-и-Месия Венегас-и-Понсе де Леон, Вильярдомпардон 1-ра граф(испан.)
(?—1592)
испан. Fernando de Torres y Portugal y Mesía Venegas y Ponce de León, primer Conde de Villardompardo
1584 шеран 31 мартехь (1584-03-31)[комм. 19] 1585 шеран 11 ноябрехь (1585-11-11)[комм. 11] 1590 шеран 6 январехь (1590-01-06) Перун 7-гӀа вице-паччахь
испан. 7.º Virrey del Perú
[25]
Гарсия Уртадо де Мендоса-и-Манрике, Каньетен 4-гӀа маркиз(испан.)
(1535—1609)
испан. García Hurtado de Mendoza y Manrique, cuarto Marqués de Cañete
1588 шеран 30 августехь (1588-08-30)[комм. 19] 1590 шеран 6 январехь (1590-01-06)[комм. 11] 1596 шеран 24 июлехь (1596-07-24) Перун 8-гӀа вице-паччахь
испан. 8.º Virrey del Perú
[26]
Луис де Веласко-и-Кастилья-и-Мендоса
(1534—1617)
испан. Luis de Velasco y Castilla y Mendoza
1596 шеран 6 июнехь (1596-06-06)[комм. 19] 1596 шеран 24 июлехь (1596-07-24)[комм. 11] 1604 шеран 8 декабрехь (1604-12-08) Перун 9-гӀа вице-паччахь
испан. 9.º Virrey del Perú
[27]
Гаспар де Суньига Асеведо-и-Фонсека, Монтеррейн 5-гӀа граф(испан.)
(1534—1617)
испан. Gaspar de Zúñiga Acevedo y Fonseca, quinto conde de Monterrey
1603 шеран 28 майхь (1603-05-28)[комм. 22] 1604 шеран 8 декабрехь (1604-12-08)[комм. 11] 1606 шеран 10 февралехь (1606-02-10)[комм. 18] Перун 10-гӀа вице-паччахь
испан. 10.º Virrey del Perú
[28]
Диего Нуньес де Авенданьо
(?—1606)
испан. Diego Núñez de Avendaño
1606 шеран 10 февралехь (1606-02-10)[комм. 13] 1606 шеран 26 майхь (1606-05-26)[комм. 23] вице-паччахьаллин Перун ханна волу губернатор[комм. 15]
испан. Gobernador interino del Virreinato del Perú
[29]
Хуан Фернандес де Боан(испан.)
(1549—1615)
испан. Juan Fernández de Boán
1606 шеран 26 майхь (1606-05-26)[комм. 13] 1607 шеран 21 декабрехь (1607-12-21) [30]
Хуан де Мендоса-и-Луна, Монтес Кларосан 2-гӀа маркиз(испан.)
(1571—1628)
испан. Juan de Mendoza y Luna, segundo marqués de Montes Claros
1606 шеран 22 ноябрехь (1606-11-22)[комм. 22] 1607 шеран 21 декабрехь (1607-12-21)[комм. 11] 1615 шеран 18 декабрехь (1615-12-18) Перун 11-гӀа вице-паччахь
испан. 11.er Virrey del Perú
[31]
Франсиско де Борха-и-Арагон, принц-консорт Скуиллаче(ингалс.)[комм. 24], Маяльден 2-гӀа граф(испан.)
(1581—1658)
испан. Francisco de Borja y Aragón, Príncipe de Esquilache, segundo Conde de Mayalde
1614 шеран 19 июлехь (1614-07-19)[комм. 22] 1615 шеран 18 декабрехь (1615-12-18)[комм. 11] 1621 шеран 31 декабрехь (1621-12-31) Перун 12-гӀа вице-паччахь
испан. 12.º Virrey del Perú
[32]
Хуан Хименес де Монтальво
(1561—1629)
испан. Juan Jiménez de Montalvo
1621 шеран 31 декабрехь (1621-12-31)[комм. 13] 1622 шеран 25 июлехь (1622-07-25) вице-паччахьаллин Перун ханна волу губернатор[комм. 15]
испан. Gobernador interino del Virreinato del Perú
[33]
Диего Фернандес де Кордоба-и-Лопес де лас Роэлас Бенавидес-и-Мельгарехо, Гуадалькасаран 1-ра маркиз(испан.)
(1578—1630)
испан. Diego Fernández de Córdoba y López de las Roelas Benavides y Melgarejo, primer Marqués de Guadalcázar
1620 шеран 22 августехь (1620-08-22)[комм. 22] 1622 шеран 25 июлехь (1622-07-25)[комм. 11] 1629 шеран 14 январехь (1629-01-14) Перун 13-гӀа вице-паччахь
испан. 13.er Virrey del Perú
[34]
Луис Херонимо Фернандес де Кабрера Бобадилья Серда-и-Мендоса, Чинчонан 4-гӀа граф
(1589—1647)
испан. Luis Jerónimo Fernández de Cabrera Bobadilla Cerda y Mendoza, cuarto conde de Chinchón
1628 шеран 11 февралехь (1628-02-11)[комм. 25] 1629 шеран 14 январехь (1629-01-14)[комм. 11] 1639 шеран 18 декабрехь (1639-12-18) Перун 14-гӀа вице-паччахь
испан. 14.º Virrey del Perú
[35]
Педро Альварес де Толедо-и-Лейва, Мансерин 1-ра маркиз(испан.)
(1585—1654)
испан. Pedro Álvarez de Toledo y Leiva, primer Marqués de Mancera
1638 шеран 24 октябрехь (1638-10-24)[комм. 25] 1639 шеран 18 декабрехь (1639-12-18)[комм. 11] 1648 шеран 20 сентябрехь (1648-09-20) Перун 15-гӀа вице-паччахь
испан. 15.º Virrey del Perú
[36]
Гарсиа Сармьенто де Сотомайор-и-Луна, Сальватьеррин 2-гӀа граф(испан.)
(1595—1659)
испан. García Sarmiento de Sotomayor y Luna, segundo Conde de Salvatierra
1647 шеран 18 июнехь (1647-06-18)[комм. 25] 1648 шеран 20 сентябрехь (1648-09-20)[комм. 11] 1655 шеран 24 февралехь (1655-02-24) Перун 16-гӀа вице-паччахь
испан. 16.º Virrey del Perú
[37]
Луис Энрикес де Гусман, Альба-де-Листен 9-гӀа граф
(1610—1680)
испан. Luis Enríquez de Guzmán, noveno Conde de Alba de Liste
1653 шеран 22 мартехь (1653-03-22)[комм. 25] 1655 шеран 24 февралехь (1655-02-24)[комм. 11] 1661 шеран 31 июлехь (1661-07-31) Перун 17-гӀа вице-паччахь
испан. 17.º Virrey del Perú
[38]
Диего де Беневидес де ла Куэва-и-Босан, Солерин 1-ра маркиз(испан.), Сантистебан-дель-Пуэртон 8-гӀа граф
(1607—1666)
испан. Diego de Benevides de La Cueva y Bazán, primer Marqués de Solera, octavo Conde de Santisteban del Puerto
1659 шеран 5 августехь (1659-08-05)[комм. 25] 1661 шеран 31 июлехь (1661-07-31)[комм. 11] 1666 шеран 17 мартехь (1666-03-17)[комм. 18] Перун 18-гӀа вице-паччахь
испан. 18.º Virrey del Perú
[39]
Бернардо де Итуррисарра-и-Мансилья
(1608—1678)
испан. Bernardo de Iturrizarra y Mansilla
1666 шеран 17 мартехь (1666-03-17)[комм. 13] 1667 шеран 21 ноябрехь (1667-11-21) вице-паччахьаллин Перун ханна волу губернатор[комм. 15]
испан. Gobernador interino del Virreinato del Perú
[40]
Педро Антонио Фернандес де Кастро Андраде-и-Португаль, Сарриан 7-гӀа маркиз(испан.), Лемосан 10-гӀа граф, Вильяльбин 9-гӀа граф(испан.), Андраден 8-гӀа граф(испан.)
(1632—1672)
испан. Pedro Antonio Fernández de Castro Andrade y Portugal, séptimo Marqués de Sarria, décimo Conde de Lemos, noveno Conde de Villalba, octavo Conde de Andrade
1666 шеран 21 ноябрехь (1666-11-21)[комм. 26] 1667 шеран 21 ноябрехь (1667-11-21)[комм. 11] 1672 шеран 6 декабрехь (1672-12-06)[комм. 18] Перун 19-гӀа вице-паччахь
испан. 19.º Virrey del Perú
[41]
Альваро де Ибарра(испан.)
(1619—1675)
испан. Álvaro de Ibarra
1672 шеран 6 декабрехь (1672-12-06)[комм. 13] 1674 шеран 15 августехь (1674-08-15) вице-паччахьаллин Перун ханна волу губернатор[комм. 15]
испан. Gobernador interino del Virreinato del Perú
[40]
Бальтасар де ла Куэва Энрикес-и-Сааведра, Малагонан 4-гӀа маркиз(испан.), Кастельяран граф-консорт(испан.)[комм. 27]
(1626—1686)
испан. Baltasar de la Cueva y Enríquez de Cabrera, cuarto Marqués de Malagón, Conde consorte del Castellar
1673 шеран 20 сентябрехь (1673-09-20)[комм. 26] 1674 шеран 15 августехь (1674-08-15)[комм. 11] 1678 шеран 7 июлехь (1678-07-07) перун 20-гӀа вице-паччахь
испан. 20.º Virrey del Perú
[42]
Мельчор Линьян-и-Сиснерос, Лимин архиепископ
(1629—1708)
испан. Melchor de Liñán y Cisneros
1678 шеран 26 февралехь (1678-02-26)[комм. 26] 1678 шеран 7 июлехь (1678-07-07)[комм. 11] 1681 шеран 2 ноябрехь (1681-11-02) Перун 21-гӀа вице-паччахь
испан. 21.er Virrey del Perú
[33]
Мельчор де Наварра-и-Рокафуль Мартинес де Арройтия-и-Вике, Палатин герцог-консорт[комм. 28]
(1626—1691)
испан. Melchor de Navarra y Rocafull Martínez de Arroytia y Vique, Duque consorte de la Palata
1680 шеран 24 сентябрехь (1680-09-24)[комм. 26] 1681 шеран 2 ноябрехь (1681-11-02)[комм. 11] 1689 шеран 15 августехь (1689-08-15) Перун 22-гӀа вице-паччахь
испан. 22.º Virrey del Perú
[43]
Мельчор Антонио Портокарреро-и-Ласо де ла Вега, Монкловин 3-гӀа граф(испан.)
(1636—1705)
испан. Melchor Antonio Portocarrero y Laso de la Vega, tercero Conde de Monclova
1688 шеран 3 майхь (1688-05-03)[комм. 26] 1689 шеран 15 августехь (1689-08-15)[комм. 11] 1705 шеран 22 сентябрехь (1705-09-22)[комм. 18] Перун 23-гӀа вице-паччахь
испан. 23.er Virrey del Perú
[44]
Хуан Пеньялоса-и-Бенавидес(испан.)
(1625—1709)
испан. Juan Peñalosa y Benavides
1705 шеран 22 сентябрехь (1705-09-22)[комм. 13] 1707 шеран 7 июлехь (1707-07-07) вице-паччахьаллин Перун ханна волу губернатор[комм. 15]
испан. Gobernador interino del Virreinato del Perú
[20][45]
Дон Мануэль де Сентменат-Омс де Санта-Пау-и-де Лануса, Кастельдосриусан 1-ра маркиз(испан.), Испанин гранд
(1651—1710)
испан. Manuel de Sentmenat-Oms de Santa Pau y de Lanuza, primer Marqués de Castelldosrius, Grande de España
1704 шеран 31 декабрехь (1704-12-31)[комм. 29] 1707 шеран 7 июлехь (1707-07-07)[комм. 11] 1710 шеран 25 апрелехь (1710-04-25)[комм. 18] Перун 24-гӀа вице-паччахь
испан. 24.º Virrey del Perú
[46]
Мигель Нуньес де Санабриа
(1645—1729)
испан. Miguel Núñez de Sanabria
1710 шеран 25 апрелехь (1710-04-25)[комм. 13] 1710 шеран 14 сентябрехь (1710-09-14) вице-паччахьаллин Перун ханна волу губернатор[комм. 15]
испан. Gobernador interino del Virreinato del Perú
[20]
Диего Ладрон де Гевара Ороско-и-Кальдерон, Китон епископ
(1641—1718)
испан. Diego Ladrón de Guevara Orozco y Calderón
1710 шеран 14 сентябрехь (1710-09-14)[комм. 30] 1716 шеран 2 мартехь (1716-03-02)[комм. 31] Перун 25-гӀа вице-паччахь
испан. 25.º Virrey del Perú
[47]
Матео де ла Мата-и-Понсе де Леон
(1645?—1720)
испан. Mateo de la Mata y Ponce de León
1716 шеран 2 мартехь (1716-03-02)[комм. 13] 1716 шеран 15 августехь (1716-08-15) вице-паччахьаллин Перун ханна волу губернатор[комм. 15]
испан. Gobernador interino del Virreinato del Perú
[48]
Диего Морсильо Рубио де Ауньон де Робледо, Ла-Платин архиепископ(испан.)
(1641—1718)
испан. Diego Morcillo Rubio de Auñón de Robledo
1715 шеран 3 ноябрехь (1715-11-03)[комм. 29] 1716 шеран 15 августехь (1716-08-15)[комм. 11] 1716 шеран 5 октябрехь (1716-10-05) Перун ханна волу вице-паччахь
испан. Virrey interino del Perú
[29][49]
Кармине Николао Караччоло[комм. 32], Санта-Буонон 5-гӀа принц(испан.), Испанин гранд
(1671—1726)
итал. Carmine Nicolao Caracciolo, quinto Príncipe di Santo Buono, Grande di Spagna
испан. Carmíneo Nicolás Caracciolo, quinto Príncipe de Santo Buono, Grande de España
1715 год[комм. 29] 1716 шеран 5 октябрехь (1716-10-05)[комм. 11] 1720 шеран 26 январехь (1720-01-26) Перун 26-гӀа вице-паччахь
испан. 26.º Virrey del Perú
[50]
Диего Морсильо Рубио де Ауньон де Робледо, Лимин архиепископ
(1641—1718)
испан. Diego Morcillo Rubio de Auñón de Robledo
хууш дац 1720 шеран 26 январехь (1720-01-26)[комм. 11] 1724 шеран 14 майхь (1724-05-14) Перун 27-гӀа вице-паччахь
испан. 27.º Virrey del Perú
[29][49]
Хосе де Армендарис-и-Перурена, Кастельфуэртен 1-ра маркиз(испан.)
(1670—1740)
испан. José de Armendáriz y Perurena, primer Marqués de Castelfuerte
1723 год[комм. 29] 1724 шеран 14 майхь (1724-05-14)[комм. 11] 1736 шеран 4 январехь (1736-01-04) Перун 28-гӀа вице-паччахь
испан. 28.º Virrey del Perú
[51]
Хосе Антонио де Мендоса Кааманьо-и-Сотомайор, Вильягарсиа де Ароусин 3-гӀа маркиз(испан.)
(1667—1746)
испан. José Antonio de Mendoza Caamaño y Sotomayor, tercero Marqués de Castelfuerte
1736 год[комм. 29] 1736 шеран 4 январехь (1736-01-04)[комм. 11] 1745 шеран 12 июлехь (1745-07-12) Перун 29-гӀа вице-паччахь
испан. 29.º Virrey del Perú
[52]
Хосе Антонио Мансо де Веласко-и-Санчес де Саманиэго, Саперундан 1-ра граф(испан.)[комм. 33]
(1688—1767)
испан. José Antonio Manso de Velasco y Sánchez de Samaniego, primer Conde de Superunda
1744 шеран 24 декабрехь (1744-12-24)[комм. 29] 1745 шеран 12 июлехь (1745-07-12)[комм. 11] 1761 шеран 12 октябрехь (1761-10-12) Перун 30-гӀа вице-паччахь
испан. 30.º Virrey del Perú
[53]
Мануэль де Амат-и-Хуньент Планелья Аймерик-и-де Санта-Пау
(1704—1782)
испан. Manuel De Amat y Junyent Planella Aymerich y Santa Pau
кат. Manuel d'Amat i de Junyent
1761 шо[комм. 34] 1761 шеран 12 октябрехь (1761-10-12)[комм. 11] 1776 шеран 17 июлехь (1776-07-17) Перун 31-гӀа вице-паччахь
испан. 31.er Virrey del Perú
[54]
Хосе Мануэль де Гириор Порталь де Уарте Эрдосаин-и-Гонсалес де Сепульведа, Гириоран 1-ра маркиз(испан.)
(1704—1782)
испан. José Manuel de Guirior Portal de Huarte Herdozain y González de Sepúlveda, primer Marqués de Guirior
1775 шеран 24 августехь (1775-08-24)[комм. 34] 1776 шеран 17 июлехь (1776-07-17)[комм. 11] 1780 шеран 21 июлехь (1780-07-21) Перун 32-гӀа вице-паччахь
испан. 32.º Virrey del Perú
[55]
Агустин де Хауреги-и-Альдекоа
(1711—1789)
испан. Agustín de Jáuregui y Aldecoa
1780 шеран 10 январехь (1780-01-10)[комм. 34] 1780 шеран 21 июлехь (1780-07-21)[комм. 11] 1784 шеран 6 апрелехь (1784-04-06) Перун 33-гӀа вице-паччахь
испан. 33.er Virrey del Perú
[56]
Теодоро Франсиско де Круа-Эучин[комм. 35]
(1730—1792)
испан. Teodoro Francisco de Croix-Heuchin
1783 шеран 15 январехь (1783-01-15)[комм. 34] 1784 шеран 6 апрелехь (1784-04-06)[комм. 11] 1790 шеран 25 мартехь (1790-03-25) Перун 34-гӀа вице-паччахь
испан. 34.º Virrey del Perú
[57]
Франсиско Гиль де Табоада Лемос-и-Вильямарин
(1733—1809)
испан. Francisco Gil de Taboada Lemos y Villamarín
1790 шеран 10 январехь (1790-01-10)[комм. 36] 1790 шеран 25 мартехь (1790-03-25)[комм. 11] 1796 шеран 6 июнехь (1796-06-06) Перун 35-гӀа вице-паччахь
испан. 35.º Virrey del Perú
[58]
Амбросио Бернардо О’Хиггинс, Осорнон 1-ра маркиз(испан.)
(1720—1801)
испан. Ambrosio Bernardo O'Higgins, primer Marqués de Osorno
ирл. Ambrós Bearnárd Ó hUiginn
1795 шеран 16 сентябрехь (1795-09-16)[комм. 36] 1796 шеран 6 июнехь (1796-06-06)[комм. 11] 1801 шеран 19 мартехь (1801-03-19) Перун 36-гӀа вице-паччахь
испан. 36.º Virrey del Perú
[59][60]
Мануэль Антонио де Арредондо-и-Пелегрин
(1738—1822)
испан. Manuel Antonio de Arredondo y Pelegrín
1801 шеран 19 мартехь (1801-03-19)[комм. 13] 1801 шеран 6 ноябрехь (1801-11-06) вице-паччахьаллин Перун ханна волу губернатор[комм. 15]
испан. Gobernador interino del Virreinato del Perú
[61]
Габриэль Мигель де Авильес Итурбиде-и-дель Фиерро, Авильесан 4-гӀа маркиз(испан.)
(1735—1810)
испан. Gabriel Miguel de Avilés Itúrbide y del Fierro, cuarto Marqués de Avilés
1800 шеран 14 июлехь (1800-07-14)[комм. 36] 1801 шеран 6 ноябрехь (1801-11-06)[комм. 11] 1806 шеран 26 июлехь (1806-07-26) Перун 37-гӀа вице-паччахь
испан. 37.º Virrey del Perú
[62][63]
Хосе Фернандо де Абаскаль-и-Соуза, Конкордиан 1-ра маркиз(испан.)[комм. 37]
(1743—1821)
испан. José Fernando de Abascal y Sousa, primer Marqués de la Concordia
1804 шеран 10 ноябрехь (1804-11-10)[комм. 36] 1806 шеран 26 июлехь (1806-07-26)[комм. 11] 1816 шеран 7 июлехь (1816-07-07) Перун 38-гӀа вице-паччахь
испан. 38.º Virrey del Perú
[64]
Хоакин Гонсалес де ла Песуэла Гриньян-и-Санчес де Арагон Муньос де Веласко
(1761—1830)
испан. Joaquín González de la Pezuela Griñán y Sánchez de Aragón Muñoz de Velasco
1815 шеран 14 октябрехь (1815-10-14)[комм. 38] 1816 шеран 7 июлехь (1816-07-07)[комм. 11] 1821 шеран 29 январехь (1821-01-29)[комм. 39] Перун 39-гӀа вице-паччахь
испан. 39.º Virrey del Perú
[65]
Хосе де ла Серна-и-Мартинес де Инохоса, Андесан 1-ра граф(испан.)[комм. 40]
(1770—1832)
испан. José de la Serna y Martínez de Hinojosa, primer Conde de los Andes
1821 шеран 29 январехь (1821-01-29)[комм. 41] 1824 шеран 9 декабрехь (1824-12-09)[комм. 42] Перун 40-гӀа вице-паччахь
испан. 40.º Virrey del Perú
[7]
Хуан Пио де Тристан-и-Москосо
(1773—1860)
испан. Juan Pío de Tristán y Moscoso
1824 шеран 24 декабрехь (1824-12-24)[комм. 43]
(номиналан)
1826 шеран 23 январехь (1826-01-23) Перун ханна волу вице-паччахь
испан. Virrey interino del Perú
[66]

Хьажа кхин а[нисйе бӀаьра | нисйе]

Билгалдахарш[нисйе бӀаьра | нисйе]

Комментареш
  1. С 1535 года.
  2. 29 июля 1529 года Ф. Писсаро заключил с королевой Изабеллой (действовавшей от имени своего супруга, короля Карлоса I) «Толедский акт»(испан.), которым определялись его права и полномочия: он был пожалован титулом главного альгвасила «провинции Перу» и правом «продолжать открывать, завоёвывать и заселять земли вышепоименованной провинции Перу», назначался пожизненным губернатором и капитан-инарлаом «вышепоименованной провинции Перу и земель и народов, кои имеются ныне и впредь будут обретены», для управления которыми было создано губернаторство Керла Кастилия.
  3. Условная дата начала управления Перу Ф. Писсаро после вступления 15 ноября 1533 года его войск в столицу инков Куско. Другими условными датами приводятся 16 ноября 1532 года (пленение в битве при Кахамарке инкского правителя Атауальпы) или 26 июля 1533 года (казнь Атауальпы).
  4. 1 2 Установление границ между владениями испанской короны в Америке, с сохранением управления Ф. Писсаро в губернаторстве Керла Кастилия.
  5. Убит сторонниками Диего де Альмагро, восставшими под предводительством его сына Диего де Альмагро (младшего).
  6. Захват власти в Новой Кастилии после убийства Франсиско Писарро Гонсалеса.
  7. Поражение в битве при Чупас(испан.) от войск Кристобаля Вака де Кастро, назначенного королевским указом губернатором на случай смерти Ф. Писарро; позже Д. де Альмагро был схвачен и казнён 1542 шеран 27 ноябрехь (1542-11-27) года.
  8. Как наследник губернатора Нового Толедо(испан.) и узурпатор полномочий губернатора Новой Кастилии.
  9. 1 2 3 4 5 Указ короля Карлоса I.
  10. Прибытие в Лиму.
  11. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 Принесение присяги в качестве вице-короля.
  12. В этот день Б. Нуньес Вела был смещён решением королевской аудиенсии во главе с Диего Васкесом де Сепедой(испан.), был схвачен и отправлен в Испанию. Освободившись по пути, начал военную кампанию по возвращению власти, однако был убит 1546 шеран 18 январехь (1546-01-18) года в битве при Иньякито(испан.).
  13. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Принял полномочия временного губернатора вице-королевства Перу как старший ойдор(испан.) королевской аудиенсии Лимы.
  14. 1 2 28 октября 1544 года Диего Васкес де Сепеда подписал декрет, провозгласивший Гонсало Писарро Алонсо губернатором и капитан-инарлаом Перу.
  15. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Как старший ойдор(испан.) королевской аудиенсии Лимы (испан. Oidor decano Real Audiencia de Lima).
  16. 9 апреля 1548 года потерпел поражение в битве при Хакихауане(испан.) от роялистских сил, возглавляемых Педро де ла Гаской, и был казнён на следующий день.
  17. 12 августа 1546 года прибывший в Панаму П. де ла Гаска официально принял на себя полномочия старшего ойдора(испан.) королевской аудиенсии Лимы.
  18. 1 2 3 4 5 6 7 Скончался на посту вице-короля.
  19. 1 2 3 4 5 6 Указ короля Филиппа II.
  20. Скончался на посту вице-короля. Существует версия о его убийстве.
  21. Был назначен королём Филиппом II для укрепления администрации вице-короля Диего Лопеса де Суньига-и-Веласко, однако прибыл в Лиму после его смерти.
  22. 1 2 3 4 Указ короля Филиппа III.
  23. Скончался на посту временного губернатора.
  24. Супруг 5-гӀа принцессы Скуиллаче(ингалс.) Аны де Боржия-и-Пигнателли (итал. Ana de Borja y Pignatelli).
  25. 1 2 3 4 5 Указ короля Филиппа IV.
  26. 1 2 3 4 5 Указ короля Карлоса II.
  27. Супруг Тересы Марии де Сааведры, 7-й графини Кастельяр (испан. Teresa María de Saavedra, séptimo Condesa de Castellar).
  28. Супруг Франсиски Торальдо де Арагон-и-Фрессы, 2-й герцогини Палата (испан. Francisca Toraldo de Aragón y Frezza, segundo Duquesa de Castellar).
  29. 1 2 3 4 5 6 Указ короля Филиппа V.
  30. Его имя было на Листе провидения(испан.) (запечатанном королевском приказе с возможными преемниками вице-короля).
  31. Отстранён от власти за растраты Королевской аудиенсией Лимы.
  32. Итальянец на испанской службе. Испанское произношение имени — Карминео Николас Караксьоло.
  33. С 1748 шеран 8 февралехь (1748-02-08) года (возведён королём Фернандо VI).
  34. 1 2 3 4 Указ короля Карлоса III.
  35. Француз на испанской службе.
  36. 1 2 3 4 Указ короля Карлоса IV.
  37. С 1812 года.
  38. Указ короля Фернандо VII.
  39. Отстранён офицерами паччахьан эскар(испан.) esКеп:Ref-Pronunciamiento de Aznapuquio болчу хенахь.
  40. Возведён 1824 шеран 19 ноябрехь (1824-11-19) года королём Фернандо VII.
  41. 1821 шеран 29 январехь (1821-01-29) года провозглашён вице-королём офицерами королевской армии(испан.) во время мятежа в Аснапукио(испан.). 1821 шеран 29 июлехь (1821-07-29) года назначение было подтверждено указом короля Фернандо VII.
  42. Перед прибытием освободительной армии Хосе де Сан-Мартина 1821 шеран 6 июлехь (1821-07-06) года Хосе де ла Серна покинул Лиму и перенёс столицу вице-королевства в Куско. После поражения в битве при Аякучо, 1824 шеран 9 декабрехь (1824-12-09) года была подписана испанин капитуляция, что официально положило конец вице-королевской власти в Перу.
  43. Приведён к присяге как временный вице-король (на 16 месяцев) Королевской аудиенсией Куско(испан.), являясь старейшим офицером гарнизона(испан.) и лицом, имя которого было на Листе провидения(испан.) (запечатанном королевском приказе с возможными преемниками вице-короля). Не обладая фактической властью, принял номинальные полномочия для обеспечения перехода власти победившим сторонникам независимости Перу.
Хьосташ
  1. 1 2 Francisco Pizarro. Catholic Encyclopedia. Архивйина 2018 шеран 4 октябрехь (ингалс.)
  2. Real Cédula aprobando la capitulación concedida por Carlos V a Francisco Pizarro para la conquista y población del Perú. Сervantesvirtual. Архивйина 2018 шеран 22 апрелехь (испан.)
  3. 1 2 La guerra entre conquistadores. Historia en el Aula. Архивйина 2018 шеран 4 апрелехь (испан.)
  4. Vargas Ugarte, Rubén. Historia General del Perú. — 3. — Lima: Carlos Milla Batres, 1981. — Т. I. El Descubrimiento y la Conquista (1524—1550). — 369 с. — ISBN 978-8-449-94812-1.(испан.)
  5. 1 2 Lockhart, James. Spanish Peru, 1532–1560: A Social History. — 2. — Madison: University of Wisconsin Press, 1994. — 352 с. — ISBN 978-0-299-14163-9.(ингалс.)
  6. Dougnac Rodríguez, Antonio. Manual de Historia del Derecho Indiano. — 2. — México: Universidad Nacional Autónoma de México, 1998. — 398 с. — ISBN 978-9-701-01960-3.(испан.)
  7. 1 2 José de la Serna. Biografías y Vidas. Архивйина 2018 шеран 10 сентябрехь (испан.)
  8. Johann Ramirez. Diego de Almagro el Mozo: Biografía y Aportes Principales. Архивйина 2018 шеран 9 сентябрехь Архивйина 2018-09-09 — Wayback Machine(испан.)
  9. Cristóbal Vaca de Castro. Biografias y vidas. Архивйина 2016 шеран 14 апрелехь (испан.)
  10. Blasco Núñez Vela. Biografias y vidas. Архивйина 2017 шеран 20 майхь (испан.)
  11. Mendiburu, 1876, с. 343—352.
  12. Gonzalo Pizarro. Encyclopaedia Britannica. Архивйина 2018 шеран 25 ноябрехь (ингалс.)
  13. 1 2 Calvete de Estrella, Juan Cristóbal. Rebelión de Pizarro en el Perú y vida de D. Pedro Gasca (escritas por Juan Cristóbal Calvete de Estrella y publicadas por A. Paz y Mélia). — Alicante: Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes, 2005. — Madrid: Imprenta y Fundición de M. Tello, 1889. — Т. 1. — 469 с. Архиван копи 2020 шеран 23 октябрехь дуьйна Wayback Machine тӀехь(испан.)
  14. Pedro de la Gasca. Santa Maria de los Caballeros. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (испан.)
  15. 1 2 Mendiburu, 1876, с. 374—375.
  16. Antonio Herrera Casado. Antonio de Mendoza. Aache Ediciones, dedicada a los libros de Guadalajara. Архивйина 2017 шеран 25 августехь (испан.)
  17. Melchor Bravo de Saravia y Sotomayor. Colección de biograías de Icarito. ТӀекхочу дата: 2019 шеран 2 январь. Архивйина 2019 шеран 3 январехь Архивйина 2019-01-03 — Wayback Machine(испан.)
  18. José L. G. de Paz. Hubo Otros Mendoza. Universidad Autónoma de Madrid. Кху чуьра архивйина оригиналан 2016 шеран 3 мартехь Архивйина 2016-03-03 — Wayback Machine(испан.)
  19. Porras Barrenechea, Raúl; Vargas Ugarte, Rubén. Historia general de los Peruanos. — 9. — Lima: Talleres Gráficos, 1983. — Т. 2. El Perú Virreinal. — 691 с.(испан.)
  20. 1 2 3 Pino, t. 17, 2001.
  21. García De Castro, Lope. Encyclopedia of Latin American History and Culture. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (ингалс.)
  22. Francisco de Toledo. Rincon del vago. Архивйина 2019 шеран 2 январехь (испан.)
  23. Martín Enríquez de Almansa. Biografias y vidas. Архивйина 2017 шеран 9 майхь (испан.)
  24. Pino, t. 14, 2001.
  25. Fernando Torres y Portugal. Biografias y vidas. Архивйина 2018 шеран 3 октябрехь (испан.)
  26. García Hurtado de Mendoza. Biografias y vidas. Архивйина 2018 шеран 10 декабрехь (испан.)
  27. Luis de Velasco. The Free Dictionary. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (испан.)
  28. Gaspar de Zúñiga Acevedo y Velasco. EcuRed. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (испан.)
  29. 1 2 3 Pino, t. 11, 2001.
  30. Pino, t. 6, 2001.
  31. Wightman, Ann. Mendoza Y Luna, Juan Manuel De. Encyclopedia of Latin American History and Culture. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (ингалс.)
  32. Francisco de Borja y Aragón. EcuRed. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (испан.)
  33. 1 2 Pino, t. 9, 2001.
  34. Diego Fernández de Córdoba. Biografias y vidas. Архивйина 2018 шеран 1 августехь (испан.)
  35. Luis Jerónimo Fernández de Cabrera, conde de Chinchón. Encarta.msn. ТӀекхочу дата: 2019 шеран 2 январь. Кху чуьра архивйина оригиналан 2007 шеран 11 мартехь Архивйина 2007-03-11 — Wayback Machine(испан.)
  36. Pedro Álvarez de Toledo y Leiva. Absolute Astronomy. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (ингалс.)
  37. Wightman, Ann. Sarmiento De Sotomayor, García. Encyclopedia of Latin American History and Culture. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (ингалс.)
  38. Mendiburu, 1876, с. 234—251.
  39. Diego de Benavides y de la Cueva (1607—1666). Hvmanismo Giennense. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (испан.)
  40. 1 2 Pino, t. 8, 2001.
  41. TePaske, John Jay. Fernández De Castro Andrade Y Portugal, Pedro Antonio. Encyclopedia of Latin American History and Culture. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (ингалс.)
  42. Wightman, Ann. Cueva Enríquez Y Saavedra, Baltásar De La. Encyclopedia of Latin American History and Culture. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (ингалс.)
  43. Duque de la Palata. Biografias y vidas. Архивйина 2018 шеран 1 августехь (испан.)
  44. Wightman, Ann. Portocarrero Y Lasso De La Vega, Melchor. Encyclopedia of Latin American History and Culture. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (испан.)
  45. Pino, t. 13, 2001.
  46. Manuel de Oms y de Santa Pau. Biografias y vidas. Архивйина 2016 шеран 3 мартехь (испан.)
  47. Fisher, John. Ladrón De Guevara, Diego. Encyclopedia of Latin American History and Culture. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (ингалс.)
  48. Pino, t. 10, 2001.
  49. 1 2 Archbishop Diego Morcillo Rubio de Auñón de Robledo, O.SS.T. Catholic Hierarchy. Архивйина 2018 шеран 16 июнехь (ингалс.)
  50. Caracciolo, Carmine Nicola. Treccani. Архивйина 2018 шеран 9 январехь (итал.)
  51. Moreno Cebrián, Alfredo. El Virreinato del marqués de Castelfuerte, 1724—1736: El primer intento borbónico por reformar el Perú. — Madrid: Catriel, 2000. — 671 с. — ISBN 978-8-487-68814-0.(испан.)
  52. Carmen Martín Rubio, María del. Un virrey en el ocaso del virreinato peruano: el marqués de Villagarcía // Anales del Mueseo de América. — 2009. — Т. XVII. — С. 154—165. Архивйина 2015  шеран  19 апрелехь.(испан.)
  53. Manso de Velasco, José. Icarito. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (испан.)
  54. Manuel d’Amat i de Junyent. L'Enciclopèdia. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (каталан.)
  55. Fisher, John Robert. Guirior, Manuel. Encyclopedia of Latin American History and Culture. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (ингалс.)
  56. Fisher, John Robert. Jáuregui, Agustín De. Encyclopedia of Latin American History and Culture. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (ингалс.)
  57. Weddle, Robert. Croix, Teodoro de. Texas State Historical Association. Архивйина 2017 шеран 28 июлехь (ингалс.)
  58. Gil De Taboada Y De Lemos, Francisco. The Columbia University Press. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (ингалс.)
  59. Bernardo O'Higgins. The Gale Group. Архивйина 2017 шеран 31 декабрехь (ингалс.)
  60. Bernardo O'Higgins. Biografias y Vidas. Архивйина 2018 шеран 29 декабрехь (испан.)
  61. Pino, t. 2, 2001.
  62. Gabriel Miguel de Avilés y del Fierro. Ministerio de Cultura y Deporte — Gobierno de España. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (испан.)
  63. Salarich i Torrents, Miquel; Ylla-Català i Genís, Miquel. Vigatans illustres. — Vic: Patronat d'Estudis Ausonencs, 1983. — С. 81—89. — 323 с. — ISBN 978-8-439-80654-7.(каталан.)
  64. Fisher, John. Abascal Y Souza, José Fernando. Encyclopedia of Latin American History and Culture. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (испан.)
  65. Joaquín de la Pezuela. Sector Página Web Institucional de la Cámara de Diputados de Salta. Архивйина 2018 шеран 5 апрелехь (испан.)
  66. Pío de Tristán. Alchetron. Архивйина 2019 шеран 3 январехь (ингалс.)

Литература[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • Источники XVI—XVII веков по истории инков: хроники, документы, письма / Куприенко С. А. (ред.). — [[Ков:{{{1}}}|{{{1}}}]]: Видавець Купрієнко С. А., 2013. — 418 с. — ISBN 978-617-7085-03-3.
  • Burkholder, Mark; Johnson, Lyman. Colonial Latin America. — 2. — Oxford: Oxford University Press, 1994. — 360 с. — ISBN 978-0-195-08088-9.(ингалс.)
  • Harding, Clarence Henry. The Spanish Empire in America. — 2. — Orlando, FL: Harcourt Brace Jovanovich, 1963. — 371 с. — ISBN 978-0-156-84701-8.(ингалс.)
  • Lombardi, Cathryn; Lombardi, John; Stoner, Lynn. Latin American History: A Teaching Atlas. — Charlotte, NC: Conference on Latin American History / University of North Carolina at Charlotte, 1983. — 144 с. — ISBN 978-0-299-09710-3.(ингалс.)
  • Mabry, Donald. Colonial Latin America. — Coral Springs, FL: Llumina Press, 2002. — 296 с. — ISBN 978-1-932-04760-8.(ингалс.)
  • Mendiburu, Manuel de. Diccionario histórico-biográfico del Perú. Parte primera que corresponde a la época de la dominación española. — Lima: Imprenta de J. F. Solis, 1876. — Т. 2. — С. 343—352. — 562 с.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 1. — ISBN 9972-40-150-2.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 2. — ISBN 9972-40-151-0.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 3. — ISBN 9972-40-152-5.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 4. — ISBN 9972-40-153-3.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 5. — ISBN 9972-40-154-1.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 6. — ISBN 9972-40-155-3.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 7. — ISBN 9972-40-156-1.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 8. — ISBN 9972-40-157-X.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 9. — ISBN 9972-40-158-8.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 10. — ISBN 9972-40-159-6.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 11. — ISBN 9972-40-160-9.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 12. — ISBN 9972-40-161-7.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 13. — ISBN 9972-40-162-5.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 14. — ISBN 9972-40-163-3.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 15. — ISBN 9972-40-164-1.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 16. — ISBN 9972-40-165-0.(испан.)
  • Tauro del Pino, Alberto. Enciclopedia Ilustrada del Perú. — 3. — Lima: PEISA, 2001. — Т. 17. — ISBN 9972-40-166-9.(испан.)

Хьажоргаш[нисйе бӀаьра | нисйе]