(4138) Калхас
Арахьара хатӀ
Талларе хьожуш
| (4138) Калхас | |
|---|---|
| Йуьхь йиллинарг йа кхоллархо | Корнелис Йоханнес ван Хаутен[вд][1][2], Ингрид ван Хаутен-Груневельд[вд][1][2], Том Герельс[вд][1][2] |
| Схьайиллина терахь | 1973 шеран 19 сентябрь[2] |
| Место астрономического открытия | Паломарская обсерватория[вд][2] |
| Группа малых планет | троянские астероиды Юпитера[вд][2], Greek camp trojan asteroid[вд][3], астероидийн аса[вд] |
| Родительское тело | Малх |
| Апоцентр | 805 262 000 km, 806 332 523 073 метр[4], 5,402867570052 ± 2,8978E−8 астрономин дакъа[2] |
| Перицентр | 738 862 000 km, 738 725 086 482,86 метр[4], 4,953506393085 ± 3,2959E−8 астрономин дакъа[2] |
| Аргумент перицентра | 2,888 радиан, 2,867 радиан[4], 167,23067142644 ± 6,7558E−6 °[2] |
| Точки Лагранжа | точка L4 системы Юпитер-Солнце[вд] |
| Эксцентриситет орбиты | 0,043, 0,0437662[4], 0,043389817572 ± 1,6972E−9[2] |
| Наклонение орбиты | 0,037 радиан, 0,037 радиан[4], 2,097557581508 ± 3,1908E−8 °[2] |
| Орбитальный период | 4282,415 де-буьйса, 11,74 шо[4], 4303,928220092 ± 3,4625999E−5 де-буьйса[2] |
| Период вращения | 105 120 s[2] |
| Большая полуось орбиты | 772 062 000 km, 772 536 060 274,66 метр[4], 5,178186981569 ± 2,7773E−8 астрономин дакъа[2] |
| Долгота восходящего узла | 3,631 радиан, 3,631 радиан[4], 207,99740514344 ± 1,0756E−6 °[2] |
| Средняя аномалия | 3,162 радиан, 5,532 радиан[4], 155,48261728395 ± 4,497E−6 °[2] |
| Гуш болу седин барам | 17,48 |
| Абсолютная звёздная величина | 10, 10,1[4], 10,15[2] |
| Альбедо | 0,082 ± 0,006[2] |
| Диаметр | 46,462 ± 0,669 km[2] |
| Мур | 21 ноября 2025 года[вд] |
| Время периастра | 2 459 141,6499326 ± 6,8558E−5 JD[2] |
| Временное обозначение | 1973 SM[2], 1986 VU6[2] |
(4138) Калхас (лат. Kalchas) — Маьлхан системехь астероидийн коьрта асанехь, Марсан а, Юпитеран а орбиташна йукъахь лаьтташ йолу астероид.
Истори
[бӀаьра нисйан | нисйан]ДӀайиллина 1973 шеран 19 сентябрехь К. Й. Ван Хаутен, цӀе йолу Ӏилманчо Паломар обсерваторехь. Йуьхьанца хилла цӀе «1973 SM».
Хьосташ
[бӀаьра нисйан | нисйан]- Lutz D. Schmadel. Dictionary of Minor Planet Names. — Fifth Revised and Enlarged Edition. — B., Heidelberg, N. Y.: Springer, 2003. — 992 p. — ISBN 3-540-00238-3.
- Lutz D. Schmadel. Dictionary of Minor Planet Names. — Springer Science & Business Media, 2012-06-10. — 1458 с. — ISBN 9783642297182
- Chapman, C. R., Morrison, D., & Zellner, B. Surface properties of asteroids: A synthesis of polarimetry, radiometry, and spectrophotometry// Icarus : journal. — Elsevier, 1975. — Vol. 25. — P. 104—130.
- Kerrod, Robin. Asteroids, Comets, and Meteors (билганза). — Lerner Publications Co., 2000. — ISBN 0585317631.
Билгалдахарш
[бӀаьра нисйан | нисйан]Хьажоргаш
[бӀаьра нисйан | нисйан]Хьажа иштта
[бӀаьра нисйан | нисйан]- (1454) Калевала астероид
