(243) Ида

ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
(243) Ида
Сурт
Масса 4,2E+16 килограмм[1]
ЦӀе тиллина сийдина Ида[d]
Предыдущее по порядку (242) Кримхильда[2]
Цуьнан рогӀераниг (244) Сита[2]
Йуьхь йиллинарг йа кхоллархо Иоганн Пализа[d][3]
Схьайиллина терахь 1884 шеран 29 сентябрь[3]
Место астрономического открытия Венская обсерватория[d][3]
Группа малых планет астероидийн аса[d][3]
Тело-спутник (243) Ида I Дактиль[d]
Родительское тело Малх
Апоцентр 2,987803529305 ± 1,8471E−9 астрономин дакъа[3]
Перицентр 2,733727555335 ± 4,0899E−9 астрономин дакъа[3]
Аргумент перицентра 113,88217992389 ± 4,3769E−6 °[3]
Эксцентриситет орбиты 0,044406990054 ± 1,0288E−9[3]
Наклонение орбиты 1,138 ± 0,001 °, 1,12987821952 ± 6,2443E−8 °[3]
Орбитальный период 1767,3469959207 ± 1,6389E−6 Де-буьйса[3]
Период вращения 16 682,4 секунда[3]
Большая полуось орбиты 2,86076554232 ± 1,7686E−9 астрономин дакъа[3]
Долгота восходящего узла 323,59070348399 ± 3,9637E−6 °[3]
Средняя аномалия 205,35832653311 ± 1,9523E−6 °[3]
Семейство астероидов семейство Корониды[d][4]
Спектральный класс астероида астероид класса S[d][3]
Абсолютная звёздная величина 10,11[3]
Альбедо 0,262 ± 0,032[3]
Плотность 2,6 ± 0,5 грамм на кубический сантиметр[3]
Температура 200 K
Диаметр 32 km[3]
Астрономический символ
Мур 13 сентября 2023 года[d]
Нийсса хьалабалар 11ч 15м 0с[1]
ОхьатаӀар −2° 52′ 0″[1]
Поверхностная гравитация 0,3 сантиметр на секунду в квадрате[5], 1,1 сантиметр на секунду в квадрате[1][5]
Время периастра 2 460 959,6819247 ± 1,55661E−5 JD[3]
Временное обозначение 1988 DB1[3], A910 CD[3], A884 SB[3]
Викилармин логотип Медиафайлаш Викилармехь

(243) Ида (лат. Ida) — Маьлхан системехь астероидийн коьрта асанехь, Марсан а, Юпитеран а орбиташна йукъахь лаьтташ йолу астероид.

Истори[нисйе бӀаьра | нисйе]

ДӀайиллина 1884 шеран 29 сентябрехь Иоганн Пализа цӀе йолу Ӏилманчо Вена обсерваторехь. Йуьхьанца хилла цӀе «дуьххьара йара хӀара цӀе».

Хьосташ[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • Lutz D. Schmadel. Dictionary of Minor Planet Names. — Fifth Revised and Enlarged Edition. — B., Heidelberg, N. Y.: Springer, 2003. — 992 p. — ISBN 3-540-00238-3.
  • Lutz D. Schmadel. Dictionary of Minor Planet Names. — Springer Science & Business Media, 2012-06-10. — 1458 с. — ISBN 9783642297182
  • Chapman, C. R., Morrison, D., & Zellner, B. Surface properties of asteroids: A synthesis of polarimetry, radiometry, and spectrophotometry// Icarus : journal. — Elsevier, 1975. — Vol. 25. — P. 104—130.
  • Kerrod, Robin. Asteroids, Comets, and Meteors (билганза). — Lerner Publications Co., 2000. — ISBN 0585317631.

Билгалдахарш[нисйе бӀаьра | нисйе]

  1. 1 2 3 4 JPL Small-Body Database
  2. 1 2 (unspecified title)
  3. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 JPL Small-Body Database
  4. https://nineplanets.org/243-ida-and-dactyl/
  5. 1 2 P.C. Thomas, M.J.S. Belton, Carcich B., C.R. Chapman, M.E. Davies, Sullivan R., Veverka J. The Shape of Ida (инг.) // Icarus / P. NicholsonElsevier BV, 1996. — Vol. 120, Iss. 1. — P. 20—32. — ISSN 0019-1035; 1090-2643doi:10.1006/ICAR.1996.0033

Хьажоргаш[нисйе бӀаьра | нисйе]

Хьажа иштта[нисйе бӀаьра | нисйе]