Хи
| Хи | |||
|---|---|---|---|
| |||
| | |||
| Йукъара | |||
| Систематикин цӀе |
Водородан оксид Хи[1] |
||
| Ламаста цӀераш | хи | ||
| Хим. формула | H2O | ||
| Физикин хьелаш | |||
| Хьал | тӀуналла | ||
| Моляран масса | 18,01528 г/моль | ||
| Луьсталла | 1 г/см3[2] | ||
| Ондалла | 1,5[3] | ||
| Динамикин маза | 0,00101 Па•с | ||
| Кинематикин маза |
0,01012 см²/с (при 20 °C) |
||
| Ионизацин энерги | 2,0E−18 джоуль[4] | ||
| ХӀуманан чуьра озан сихалла |
(дистиляци йина хи) 1348 м/с |
||
| Йовхонан хьелаш | |||
| Температура | |||
| • лаларан | 0,002519 °C[5], 0 ± 0,002 °C[6] | ||
| • кхехкаран | 373,1 K; 99,974 °C | ||
| • дӀасадекъадаларан | 2200 °C | ||
| КхоалгӀа тӀадам | 273,2 K (0,01 ° C), 611,72 Па | ||
| Критикин меттиг | 647,1 K (374 ° C), 22,064 МПа | ||
| Йовхо чекхйалийтар | 0,56 Вт/(м·K) | ||
| Энтальпи | |||
| • кхоллайаларан | −241 818 джоуль на моль[7], −285 830 джоуль на моль[7] | ||
| • кхехкаран | 40,656 килоджоуль на моль[8], 40 655,928 джоуль на моль[9] | ||
| Химин хьелаш | |||
| Мусталлин диссоциацин константа | 15,74 | ||
| Диэлектрин чекхдалар |
80,4 (20 ° C) 78,5 (25 ° C) |
||
| Оптикин хьелаш | |||
| Саттаран гайтам | 1,3945, 1,33432, 1,32612, 1,39336, 1,33298, 1,32524 | ||
| Структура | |||
| Диполан момент | 6,2E−30 кулон на метр[4] | ||
| Классификаци | |||
| Рег. лоьмар CAS | 7732-18-5 | ||
| PubChem | 962, 22247451 | ||
| Рег. лоьмар EINECS | 231-791-2 | ||
| SMILES | |||
| InChI | |||
| RTECS | ZC0110000 | ||
| ChEBI | 15377 | ||
| ChemSpider | 937 | ||
| Кхерамзалла | |||
| NFPA 704 | |||
| Стандартан хьелийн хаамаш балийна (25 °C, 100 кПа), нагахь кхин дерг ца гайтинехь. | |||
Хи (водородан оксид , водородан гидроксид , химин формула — H2O) — бинаран органикин йоцу уьйра, молекула лаьтта водородан шина атомах а, кислородан — цхьаьна атомах а, церан вовшешца ковалентан уьйранца уьйр йу. Нормера хьелашкахь бос боцу, (кӀорга дацахь) хьожа а, чам а боцу чекх са го тӀуналла йу. Хин онда хьолах ша олу, (шенан кристаллаша до ло йа йис), ткъа газкепара — хинан Ӏа. Хи кхин а хила тарло тӀуьна кристаллийн кепара (гидрофилаллин тӀехалонаш тӀаьхь)[10][11].
Хи дика поляран дашориг ду. Ӏаламехь даиманна а цуьнца йу йашийна хӀуманаш (туьханаш, газаш).
ЧӀогӀа ладаме роль йу хинан хӀуманан а, энергин а глобалан гуотийсарехь а[12], Дуьненна тӀехь дахарна гӀолатторехь а, дийна организмийн химин хӀоттамехь а, климат а, хенан-хӀоттам кхолларехь а. Дуьненна тӀера йерриг дийна хӀуманашна чӀогӀа ладаме хӀума йу хи[13]. Йуккъера барам ораматийн а, дийнатийн а организмехь ду 50 % сов хи[14].
Дерриг Дуьненна тӀехь 1400 млн км³ гергга хи ду. Хишша къовлу 71 % дуьненан тӀехало (Ӏапказаш, хӀордаш, Ӏаьмнаш, эркаш, шеш — 361,13 млн км²[15][16]). Дуьненан хинан доккхаха долу дакъа (97,54 %) Дуьненан Ӏапказ чохь ду — иза дуьра хи ду, иза ца мега йуьртан бахамна а, мала а. Молу хи долу коьртаниг шешшанна йукъахь (1,81 %) а, лаьттан бухара хишна а йукъахь (0,63 % гергга), ткъа жима дакъа (0,009 %) эркаш а, Ӏаьмнаш а чохь ду. Материкан дуьра хиш ду 0,007 %, атмосферехь ду 0,001 % Дуьненан дерриг хих[17][18]. Дуьненан мантин йукъахь доллу Дуьненан Ӏапказ чохьчул 10—12-зза алсама хи[19].


Литература
[бӀаьра нисйан | нисйан]- Яковлев В. А. Вода // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
- Лосев К. С. Вода / Рец. А. А. Соколов. — Л.: Гидрометеоиздат, 1989. — 272 с. — 113 000 экз. — ISBN 5-286-00161-0.
- Гидробионты в самоочищении вод и биогенной миграции элементов. — М.: МАКС-Пресс. 2008. — 200 с. — ISBN 978-5-317-02625-7.
- О некоторых вопросах поддержания качества воды и её самоочищения // Водные ресурсы. — 2005. — Т. 32. — № 3. — С. 337—347.
- Андреев В. Г. Влияние протонного обменного взаимодействия на строение молекулы воды и прочность водородной связи // Материалы V Международной конференции «Актуальные проблемы науки в России». — 2008. — Т. 3. — С. 58—62.
- Арабаджи В. И. Загадки простой воды: в мире воды и льда. — М.: Знание, 1973. — 96 с.
- Кульский Л. А., Даль В. В., Ленчина Л. Г. Вода знакомая и загадочная. — Киев: Радянська школа, 1982. — 120 с.
- Мельник А. Г. Вода в христианских сакральных практиках Древней Руси конца X-XVII веков // Святая вода в иеротопии и иконографии христианского мира / ред.-сост. А.М. Лидов. — М.: ООО "Феория", 2017. — С. 496—520. — ISBN 978-5-91796-061-6.
- Рекомендации по межгосударственной стандартизации РМГ 75-2014. Государственная система обеспечения единства измерений. Измерения влажности веществ. Термины и определения. — М.: Стандартинформ, 2015. — iv + 16 с.
- Encrenaz, Thérèse. ISO observations of the giant planets and Titan: what have we learnt? (en) // Planetary and Space Science : journal. — 2003. — February (vol. 51, no. 2). — P. 89—103. — DOI:10.1016/S0032-0633(02)00145-9. — .
- Джулио Боккалетти. «Вода. Биография, рассказанная человечеством» (2023)[20]
Билгалдахарш
[бӀаьра нисйан | нисйан]- ↑ инг. International Union of Pure and Applied Chemistry. Nomenclature of Inorganic Chemistry. IUPAC RECOMMENDATIONS 2005. RSC Publishing, 2005. — p. 306.
- ↑ Riddick, John (1970). Organic Solvents Physical Properties and Methods of Purification. Techniques of Chemistry. Wiley-Interscience. ISBN 0471927260.
- ↑ Петрушевский Ф. Ф., Гершун А. Л. Лед, в физике // Энциклопедический словарь — СПб.: Брокгауз — Ефрон, 1896. — Т. XVII. — С. 471—473.
- 1 2 David R. Lide, Jr. Basic laboratory and industrial chemicals (инг.): A CRC quick reference handbook — CRC Press, 1993. — ISBN 978-0-8493-4498-5
- ↑ Revised Release on the Equation of State 2006 for H2O Ice Ih — (untranslated), 2009.
- ↑ Reproducibility of the Temperature of the Ice Point in Routine Measurements — Национальный институт стандартов и технологий, 1995.
- 1 2 Smith J. M., H.C. Van Ness, M.M. Abbott Introduction to Chemical Engineering Thermodynamics (инг.) // J. Chem. Educ. — ACS, 1950. — Vol. 27, Iss. 10. — P. 789. — ISSN 0021-9584; 1938-1328 — doi:10.1021/ED027P584.3
- ↑ Atmospheric Thermodynamics: Elementary Physics and Chemistry — Издательство Кембриджского университета, 2009. — С. 64. — ISBN 9780521899635
- ↑ (unspecified title) (инг.)
- ↑ Henniker, J. C. The Depth of the Surface Zone of a Liquid (en) // Reviews of Modern Physics : journal. — Reviews of Modern Physics, 1949. — Vol. 21, no. 2. — P. 322—341. — DOI:10.1103/RevModPhys.21.322.
- ↑ Pollack, Gerald. Water Science. University of Washington, Pollack Laboratory. — «Water has three phases – gas, liquid, and solid; but recent findings from our laboratory imply the presence of a surprisingly extensive fourth phase that occurs at interfaces.» ТӀекхочу дата: 2011 шеран 5 февраль. Архивйина 2013 шеран 15 февралехь Архивйина 2012-12-13 — Wayback Machine
- ↑ Криволуцкий А. Е. Голубая планета. Земля среди планет. Географический аспект. — М.: Мысль, 1985. — С. 212.
- ↑ [[United Nations]]. Un.org (2005 шеран 22 март). ТӀекхочу дата: 2010 шеран 25 июль. Архивйина 2013 шеран 15 февралехь
- ↑ Наука и техника. Книги. Загадки простой воды. ТӀекхочу дата: 2008 шеран 27 август. Архивйина 2009 шеран 22 январехь
- ↑ CIA- The world fact book. Central Intelligence Agency. ТӀекхочу дата: 2008 шеран 20 декабрь. Кху чуьра архивйина оригиналан 2010 шеран 5 январехь Архивйина 2008-02-13 — Wayback Machine
- ↑ Marine Science: An Illustrated Guide to Science
- ↑ Gleick, P.H. Water in Crisis: A Guide to the World's Freshwater Resources(ингалс.). — Oxford University Press, 1993. Архиван копи 2016 шеран 5 мартехь дуьйна Wayback Machine тӀехь
- ↑ Water Vapor in the Climate System (инг.). American Geophysical Union. ТӀекхочу дата: 2013 шеран 13 февраль. Архивйина 2013 шеран 15 февралехь
- ↑ Состав и природа мантии Земли. ТӀекхочу дата: 2011 шеран 6 апрель. Архивйина 2011 шеран 2 ноябрехь
- ↑ Сильнейшие державы планеты хотели подчинить природу. Как им помешала Вторая мировая война? // Лента.ру, 7 мая 2023