Сиудад дел Кармен
| Эвла | |||
| Сиудад дел Кармен | |||
|---|---|---|---|
| испан. Ciudad del Carmen[1] | |||
| | |||
|
|||
| 18°38′16″ къ. ш. 91°50′11″ м. д.HGЯO | |||
| Пачхьалкх |
|
||
| Штат | Кампече | ||
| Истори а, географи а | |||
| Йиллина | 1717 шеран 16 июль[2] | ||
| Центран локхалла | 0 метр[3] | ||
| Сахьтан аса | UTC−6 | ||
| Бахархой | |||
| Бахархой | |||
| Идентификаторан терахьаш | |||
| Телефонан код | +52 938 | ||
| Поштан индекс | 24100–24199[5] | ||
| Автомобилан код | 4 | ||
| carmen.gob.mx | |||
| Картин тӀехь | |||
Сиудад дел Кармен — Мексикин Кампече штатан Кармен муниципалитетера нах беха меттиг[6].
Географи
[бӀаьра нисйан | нисйан]Сиудад дел Кармен лаьтташ йу Мексикин къилба-малхбален декъехь, Юкатан ахгӀайренан къилбседа декъехь[7].
Климат
[бӀаьра нисйан | нисйан]| Сиудад дел Кармен климатограмма | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Я | Ф | М | А | М | И | И | А | С | О | Н | Д |
28
29
18
|
20
31
19
|
9
33
21
|
19
35
22
|
57
36
24
|
215
35
24
|
174
35
23
|
219
34
23
|
203
34
23
|
164
32
22
|
40
31
20
|
33
30
19
|
| Температура °C • Йочанийн барам мм | |||||||||||
Тропикин саваннин климат йу кхузахь, дукхах йолу йочанаш йогӀу догӀанан сезонехь июнера октябре кхаччалц.
Истори
[бӀаьра нисйан | нисйан]Дуьххьара хӀокху регионехь дӀатарбелла нах бу Гватемалера а, Гондурасера а, Чьяпасера а баьхкина майш. Майн цивилизацес баккхий кхиамаш бира 600—900 шерашкахь. 1000 шо гергахь дуьйна майн гӀаланаш лахйелира, уьш дӀатесира хууш доцу бахьанашца. Цо бахьана дира керла нах беха меттигаш кхолла а, майш а, чонтал а къаьмнаш интеграци йан а, цара латтийра йохк-эцаран зӀенаш Мексикин йуккъера лаьмнийн культурашца. XI бӀешерашкара XVI бӀешерашкара регион йекъна йара ша-ша пачхьалкхашна[8].
Дуьххьара испанхой кхаьчна оцу меттигашка 1517 шарахь Франсиско Эрнандес де Кордоба а, Антон де Аламинос а[9][10].
1824 шеран 29 апрелехь Кампече штатан йукъахь йу[11].
Бахархой
[бӀаьра нисйан | нисйан]Билгалдахарш
[бӀаьра нисйан | нисйан]- ↑ Национальный институт статистики и географии Мексики — 1983.
- ↑ http://www.inafed.gob.mx/work/enciclopedia/EMM04campeche/municipios/04003a.html
- ↑ Национальный институт статистики и географии Мексики — 1983.
- 1 2 Перепись населения Мексики 2020 года — Национальный институт статистики и географии Мексики.
- ↑ https://micodigopostal.org/campeche/carmen/
- ↑ The GeoNames geographical database (инг.) (2012).
- ↑ Actividad Económica (исп.). Enciclopedia de los Municipios y Delegaciones de México- Campeche. Mexico: Instituto para el Federalismo y el Desarrollo Municipal and Secretaría de Gobernación (2010). ТӀекхочу дата: 2011 шеран 9 декабрь.(ТӀе цакхочу хьажорг)
- ↑ Historia (исп.). Enciclopedia de los Municipios y Delegaciones de México- Campeche. Mexico: Instituto para el Federalismo y el Desarrollo Municipal and Secretaría de Gobernación (2010). ТӀекхочу дата: 2011 шеран 9 декабрь.(ТӀе цакхочу хьажорг)
- ↑ Alisau, Patricia (March 2003). "The riches of Campeche". Business Mexico. 13 (3): 50—53.
- ↑ Nomenclatura (исп.). Enciclopedia de los Municipios y Delegaciones de México- Campeche. Mexico: Instituto para el Federalismo y el Desarrollo Municipal and Secretaría de Gobernación (2010). ТӀекхочу дата: 2011 шеран 9 декабрь.(ТӀе цакхочу хьажорг)
- ↑ "SEP". sepdf.gob.mx(испан.). Архивйина оригинала 2011 ш. 26 октябрехь чуьра.
- ↑ http://www.inegi.org.mx/sistemas/consulta_resultados/iter2010.aspx?c=27329&s=est
Литература
[бӀаьра нисйан | нисйан]- Мексика // Словарь современных географических названий / Рус. геогр. о-во. Моск. центр; Под общ. ред. акад. В. М. Котлякова. Институт географии РАН. — Екатеринбург: У-Фактория, 2006.
- Альперович М. С. Рождение Мексиканского государства. — М.: Наука, 1979. — 168 с.
- Марчук Н. Н., Ларин Е. А., Мамонтов С. П. История и культура Латинской Америки (от доколумбовых цивилизаций до 1918 года): Учебное пособие / Н. Н. Марчук. — М.: Высшая школа, 2005. — 495 с. — ISBN 5060045196.
- Новая история стран Европы и Америки XVI—XIX века. В 3 ч. Ч. 3 : учеб. для студентов вузов / Под ред. А. М. Родригеса, М. В. Пономарёва. — М.: Гуманитар. изд. центр ВЛАДОС, 2008. — 703 с. — ISBN 9785691015564.
- Новейшая история стран Европы и Америки. XX век. В 3 ч. Ч. 1 : учеб. для студентов вузов / Под ред. А. М. Родригеса, М. В. Пономарёва. — М.: Гуманитар. изд. центр ВЛАДОС, 2005. — 463 с. — ISBN 569100607X.
Хьажоргаш
[бӀаьра нисйан | нисйан]- Мексикин бахархой.(испан.)