Польша
Дехар «Польшан республика» хьажийна ю кхузе; хьажа. иштта кхин маьӀнаш.
Польша (пол. Polska) — Европан мохк бу.
Чулацам
Географи[нисъе | нисъе чухулара]
Дозанца йолу пачхьалкхаш: къилбаседехьа — Росси, Литва, къилбехьа — Чехи, Словаки, малхбалехьа — Белорусси, Украина, малхбузехьа — Германи.
Бахархойн дукхулла[нисъе | нисъе чухулара]
| Къаьмний хӀоттам 2011 шо[8] | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Къам | Дукхалла (эзар. адам.) |
в том числе указавших первую национальность (эзар. адам.) |
в том числе указавших как единственную къам (эзар. адам.) |
Доля всех ответов % |
Доля указавших первую национальность % |
Доля указавших как единственную къам% |
Разница с 2002 r. (тыс. чел.) |
| полякаш | 36 085 | 36 007 | 35 251 | 93,72 % | 93,52 % | 91,56 % | 899 |
| силезцаш | 809 | 418 | 362 | 2,10 % | 1,09 % | 0,94 % | 636 |
| кашубаш | 228 | 17 | 16 | 0,59 % | 0,04 % | 0,04 % | 223 |
| немцой | 109 | 49 | 26 | 0,28 % | 0,13 % | 0,07 % | 44 |
| украинаш | 48 | 36 | 26 | 0,12 % | 0,09 % | 0,07 % | 17 |
| белорусаш | 47 | 37 | 31 | 0,12 % | 0,10 % | 0,08 % | 2 |
| цигонаш | 16 | 12 | 9 | 0,04 % | 0,03 % | 0,02 % | 3 |
| оьрсий | 13 | 8 | 5 | 0,03 % | 0,02 % | 0,01 % | 7 |
| америкахой | 11 | 1 | 1 | 0,03 % | 0,003 % | 0,003 % | 9 |
| лемки | 10 | 7 | 5 | 0,03 % | 0,02 % | 0,02 % | 4 |
| ингалсхой | 10 | 2 | 1 | 0,03 % | 0,01 % | 0,003 % | 9 |
| кхин | 87 | 45 | 34 | 0,23 % | 0,12 % | 0,09 % | |
| ца хууш | 1 862 | 1 862 | — | 4,84 % | 4,84 % | — | 1 087 |
| массо | 38 501 | 38 501 | 38 501 | 100,00 % | 100,00 % | 100,00 % | 271 |
ХӀара яззам табарна бакъхьа ду?:
|
Туризм[нисъе | нисъе чухулара]
Польшин курорташ йолу меттигаш:
Польшан воеводстваш[нисъе | нисъе чухулара]
| Байракх | ХӀост | Воеводство | Повяташ | Майда, км² |
Бахархой, чел. |
Луьсталла, чел./км² |
Коьрта гӀала | Официальни сайт | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| PL-MZ | Мазовецкое Mazowieckie |
42 | 35 558,18 (1) | 5 188 488 (1) | 145,9 (3) | Варшава Warszawa |
[2] | ||
| PL-DS | Лахара-Силезское Dolnośląskie |
29 | 19 946,77 (7) | 2 878 410 (5) | 144,3 (4) | Вроцлав Wrocław |
[3] | ||
| PL-KP | Куявско-Поморское Kujawsko-Pomorskie |
23 | 17 971,68 (10) | 2 066 136 (10) | 115,0 (8) | Быдгощ, Торунь Bydgoszcz, Toruń |
[4] | ||
| PL-LU | Люблинское Lubelskie |
24 | 25 122,49 (3) | 2 166 213 (8) | 86,2 (12) | Люблин Lublin |
[5] | ||
| PL-LB | Любушское Lubuskie |
14 | 13 987,88 (13) | 1 008 481 (16) | 72,1 (14) | Гожув-Велькопольски, Зелёна-Гура Gorzów Wielkopolski, Zielona Góra |
[6] | ||
| PL-LD | Лодзинское Łódzkie |
24 | 18 218,96 (9) | 2 555 898 (6) | 140,3 (5) | Лодзь Łódź |
[7] | ||
| PL-MA | Малопольское Małopolskie |
22 | 15 182,87 (12) | 3 279 036 (4) | 216,0 (2) | Краков Kraków |
[8] | ||
| PL-OP | Опольское Opolskie |
12 | 9 411,67 (16) | 1 037 088 (15) | 110,2 (10) | Ополе Opole |
[9] | ||
| PL-PK | Подкарпатское Podkarpackie |
25 | 17 845,66 (11) | 2 097 338 (9) | 117,5 (7) | Жешув Rzeszów |
[10] | ||
| PL-PD | Подляшское Podlaskie |
17 | 20 187,01 (6) | 1 192 660 (14) | 59,1 (15) | Белосток Białystok |
[11] | ||
| PL-PM | Поморское Pomorskie |
20 | 18 310,36 (8) | 2 210 920 (7) | 120,7 (6) | Гданьск Gdańsk |
[12] | ||
| PL-SK | Свентокшиское Swiętokrzyskie |
14 | 11 710,20 (15) | 1 275 550 (12) | 108,9 (11) | Кельце Kielce |
[13] | ||
| PL-SL | Силезское Śląskie |
36 | 12 333,51 (14) | 4 650 300 (2) | 377,4 (1) | Катовице Katowice |
[14] | ||
| PL-WP | Великопольское Wielkopolskie |
35 | 29 826,51 (2) | 3 386 882 (3) | 113,6 (9) | Познань Poznań |
[15] | ||
| PL-WN | Варминско-Мазурское Warmińsko-Mazurskie |
21 | 24 173,17 (4) | 1 426 155 (12) | 59,0 (16) | Ольштын Olsztyn |
[16] | ||
| PL-ZP | Западно-Поморское Zachodniopomorskie |
21 | 22 892,48 (5) | 1 692 271 (11) | 73,9 (13) | Щецин Szczecin |
[17] | ||
| PL | Республика Польша Rzeczpospolita Polska |
379 | 312 685 (68) | 38 636 157 (32) | 123 | Варшава Warszawa |
[18] | ||
Истори[нисъе | нисъе чухулара]
Билгалдахарш[нисъе | нисъе чухулара]
Хьажоргаш[нисъе | нисъе чухулара]
| Польша Викилармехь |
- ↑ Согласно закону, принятому 6 января 2005 года, в гминах, где не менее 20% населения представлены национальными меньшинствами (таких гмин в Польше 41), местные муниципалитеты имеют право в государственных учреждениях вводить второй язык. Относится этот закон тоже к названиям местностей. Закон касается белорусского, литовского, кашубского и немецкого языков.
- ↑ Główny Urząd Statystyczny. Baza Demografia. Ludność. Stan na 30.06.2014. [1]
- ↑ Census.gov Country Rank. Countries and Areas Ranked by Population: 2013. U.S. Department of Commerce (2013). Архив йина хьалхара хьостан чура 2013 шеран 9 майхь. Теллина 2013 шеран 9 майхь.
- ↑ бахархой на 3 квартал 2012"
- ↑ 1 2 3 4 Международный Банк, World DataBank: World Development Indicators, версия от 27 ноября 2013 года
- ↑ Human Development Report 2013(ТӀе цакхочу хьажорг — истори). United Nations. Теллина 2013 шеран 14 мартехь.
- ↑ Кхин .eu, Европан союз.
- ↑ Wyniki Narodowego Spisu Powszechnego Ludności i Mieszkań 2011 Podstawowe informacje o sytuacji demograficzno-społecznej ludności Polski oraz zasobach mieszkaniowych (Stan w dniu 31 III 2011 r.): Wyniki Narodowego Spisu Powszechnego Ludności i Mieszkań 2011.pdf
| Европан пачхьалкхаш | ||
| Австри · Азербайджан¹ · Албани · Андорра · Белорусси · Бельги · Болгари · Босни а, Герцеговина а · Ватикан · Йоккха Британи · Мажарчоь · Германи · Греци · Гуьржийчоь¹ · Дани · Ирланди · Исланди · Испани · Итали · Кхазакхстан² · Латви · Литва · Лихтенштейн · Люксембург · Македони · Мальта · Молдави · Монако · Нидерландаш · Норвеги · Польша · Португали · Росси² · Румыни · Сан-Марино · Серби · Словаки · Словени · Туркойчоь² · Украина · Финлянди · Франци · Хорвати · Ӏаьржаламанчоь · Чехи · Швейцари · Швеци · Эстони
Йозуш йолу мехкаш: Аландийн гӀайренаш · Гернси · Гибралтар · Джерси · ГІайре Мэн · Фарерийн гӀайренаш · Шпицберген · Ян-Майен Къобалцайина а, ахкъобалйина а пачхьалкхаш: Косово · Приднестровье ¹ Цхьа дакъа Европехь я еррига Азехь, дозане хьаьжина. ² Еррига Азехь. | ||
ХӀара яззам табарна бакъхьа ду?:
|

