Парачин

43°52′00″ къ. ш. 21°25′00″ м. д.HGЯO
ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
Нах беха меттиг
Парачин
серб. Параћин
Сурт
ХӀост
ХӀост
43°52′00″ къ. ш. 21°25′00″ м. д.HGЯO
Пачхьалкх  Серби
Гуо Поморав гуо
Истори а, географи а
Майда
  • 542 км²
Центран локхалла 128 метр
Сахьтан аса UTC+1
Идентификаторан терахьаш
Телефонан код +381 35
Поштан индекс 35250
Автомобилан код PN
paracin.rs
Картин тӀехь
Парачин картан тӀехь
Парачин

Парачин (серб. Параћин) — Сербин Поморав гуонан Парачин[d][1] йукъараллера (серб. општина) нах беха меттиг[2][3][4].

Географи[нисйе бӀаьра | нисйе]

Лаьтташ йу Балканийн ахгӀайренан къилбаседа декъан тӀехь, хӀордан сизал локхалла 128 метр.

Климат[нисйе бӀаьра | нисйе]

Кхузахь климат барамехь континентан ю, аьхка йовха хуьлу, ткъа Ӏа барамехь-шийла хуьлу. Шаран уггаре а бовха бутт бу — июль (мангалан), уггаре а шийла — январь (кхолламан)[5].

Демографи[нисйе бӀаьра | нисйе]

Билгалдахарш[нисйе бӀаьра | нисйе]

  1. https://www.paracin.rs/index.php/o-paracinu/licna-karta-opstine
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  5. Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Литература[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
  • Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
  • Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
  • Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.