Верди, Джузеппе

1000 йукъара цхьа йаззам
ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
Джузеппе Верди
Giuseppe Fortunino Francesco Verdi
Джузеппе Верди. Джованни Болдинис диллина сурт. 1886 шо.
Джузеппе Верди. Джованни Болдинис диллина сурт. 1886 шо.
ГӀуллакхан тайпа композитор, дирижёр, йаздархо, политик
Вина терахь 1813 шеран 10 октябрь({{padleft:1813|4|0}}-{{padleft:10|2|0}}-{{padleft:10|2|0}})
Вина меттиг Ронколе, Буссето, Итали
Кхелхина терахь 1901 шеран 27 январь({{padleft:1901|4|0}}-{{padleft:1|2|0}}-{{padleft:27|2|0}}) (87 шо)
Кхелхина меттиг Милан, Итали
Корматалла композитор
Гражданалла Итали Итали
Да Карло Джузеппе Верди
Нана Луиджи Уттини
Зуда
  • Маргарита Барецци (1814 - 1840)
  • Джузеппина Стреппони
Бераш
  • Вирджиния Мария Луиза (26.3.1837 — 12.8.1838)
  • Ицилио Романо (11.7.1838 — 22.10.1839)
Сайт http://www.giuseppeverdi.it/
Куьг таӀор Куьг таӀор
Джузеппе Верди Викилармехь

Джузе́ппе Фортуни́но Франче́ско Ве́рди (итал. Giuseppe Fortunino Francesco Verdi, 1813 шеран 10 октябрь, Ронколе, Буссето гӀалин уллехь, Итали — 1901 шеран 27 январь, Милан) — сийлахь воккху итальянин композитор. Цуьна кхолларал лору XIX бӀешеран итальянин операн лаккхара кхиам.

Цо йазйина 26 опера а, цхьа реквием а. Цьуна тоьлла операш: «Бал-маскарад», «Риголетто», «Трубадур», «Травиата», «Аида», «Отелло».

Джузеппе Вердин лерина арахецна СССРн почтан марка, 1963 шо, 4 копек (ЦФА 2879, Скотт 2745A)
Джузеппе Верди

Джузеппе Вердис йазйина операш[нисйе бӀаьра | нисйе]

Джузеппе Верди в Vanity Fair, 1879
  • Оберто, граф ди Сан-Бонифачо — 1839
  • Король на час (Un Giorno di Regno) — 1840
  • Набукко, или Навуходоносор (Nabucco) — 1842
  • Ломбардцы в первом крестовом походе (I Lombardi') — 1843
  • Эрнани (Ernani) — 1844. По одноимённой пьесе Виктора Гюго
  • Двое Фоскари (I due Foscari) — 1844. По пьесе лорда Байрона
  • Жанна д’Арк (Giovanna d’Arco) — 1845. По пьесе «Орлеанская дева» Шиллера
  • Альзира (Alzira) — 1845. По одноимённой пьесе Вольтера
  • Аттила (Attila) — 1846. По пьесе «Аттила, вождь гуннов» Захариуса Вернера
  • Макбет]] (Macbeth) — 1847. По одноимённой пьесе Шекспира
  • Разбойники (I masnadieri) — 1847. По одноимённой пьесе Шиллера
  • Иерусалим (Jérusalem) — 1847 (Версия Ломбардцев)
  • Корсар (Il corsaro) — 1848. По одноимённой поэме лорда Байрона
  • Битва при Леньяно (La battaglia di Legnano) — 1849. По пьесе «Битва при Тулузе» Жозефа Мери
  • Луиза Миллер (Luisa Miller) — 1849. По пьесе «Коварство и любовь» Шиллера
  • Стиффелио (Stiffelio) — 1850. По пьесе «Святой отец, или Евангелие и сердце», авторство Эмиля Сувестра и Эжена Буржуа.
  • Риголетто (Rigoletto) — 1851. По пьесе «Король забавляется» Виктора Гюго
  • Трубадур (Il Trovatore) — 1853. По одноимённой пьесе Антонио Гарсиа Гутьерреса
  • Травиата (La Traviata) — 1853. По пьесе «Дама с камелиями» А. Дюма-сына
  • Сицилийская вечерня (Les vêpres siciliennes) — 1855. По пьесе «Герцог Альба» Эжена Скриба и Шарля Деверье
  • Джованна де Гусман (Giovanna de Guzman) (Версия «Сицилийской вечерни»).
  • Симон Бокканегра (Simon Boccanegra) — 1857. По одноимённой пьесе Антонио Гарсиа Гутьерреса.
  • Арольдо (Aroldo) — 1857 (Версия «Стиффелио»)
  • Бал-маскарад (Un ballo in maschera) — 1859.
  • Сила судьбы (La forza del destino) — 1862 шо. По пьесе «Дон Альваро, или сила судьбы» авторство Анхеля де Сааведры, герцога Риваса. Премьера состоялась в Большом (Каменном) театре в Санкт-Петербурге
  • Дон Карлос (Don Carlos) — 1867. По одноименной пьесе Шиллера
  • Аида (Aida) — 1871. Премьера состоялась в Оперном театре Хедива в Каире, Египет
  • Отелло (Otello) — 1887. По одноимённой пьесе Шекспира
  • Фальстаф (Falstaff) — 1893. По «Виндзорским насмешницам» Шекспира

Литература[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • Бушен А., Рождение оперы. (Молодой Верди). Роман, M., 1958.
  • Галь Г. Брамс. Вагнер. Верди. Три мастера — три мира. М., 1986.
  • Орджоникидзе Г. Оперы Верди на сюжеты Шекспира, M., 1967.
  • Соловцова Л. А. Дж. Верди. М., Джузеппе Верди. Жизненный и творческий путь, М. 1986.
  • Тароцци Джузеппе Верди. М., 1984.
  • Эсе Ласло. Если бы Верди вёл дневник… — Будапешт, 1966.

Билгалдахарш[нисйе бӀаьра | нисйе]

Хьажоргаш[нисйе бӀаьра | нисйе]