Седа — Версийн башхалла

ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
[теллина верси][теллина верси]
Чулацам дӀабаьккхина Чулацам тӀетоьхна
МогӀа 470: МогӀа 470:
|style="text-align: center"| −1,43
|style="text-align: center"| −1,43
|style="text-align: center"| 8,58
|style="text-align: center"| 8,58
| Къеггина (Малхал тӀаьхьа) седа из визуально наблюдаемых с Земли
| Къеггина (Малхал тӀаьхьа) седа
|-
|-
|style="text-align: center"| 4
|style="text-align: center"| 4
|style="text-align: center"| α Малой Медведицы
|style="text-align: center"| Чухчахьеран α
|style="text-align: center"| [[Полярная звезда]]
|style="text-align: center"| [[Къилбаседа]]
|style="text-align: center"| [[Малая Медведица (созвездие)|Малая Медведица]]
|style="text-align: center"| [[МЧухчахьер (седарчийн гулам)|Чухчахьер]]
|style="text-align: center"| +1,97
|style="text-align: center"| +1,97
|style="text-align: center"| 431,4
|style="text-align: center"| 431,4
| Навигацин беза седа бу, къилбаседе агӀо гойтуш
| Важнейшая навигационная звезда, указывающая направление на север
|-
|-
|style="text-align: center"| 5
|style="text-align: center"| 5
МогӀа 486: МогӀа 486:
|style="text-align: center"| +6,21
|style="text-align: center"| +6,21
|style="text-align: center"| 7000—8000
|style="text-align: center"| 7000—8000
| Гипергигант. Одна из самых больших и ярких звёзд, примерно в 5 млн раз ярче Солнца.
| Гипергигант. Уггар даккхий а, къегина а седарчех цхьаъ бу, гергга 5 млн сирла бу иза Малхал.
|-
|-
|style="text-align: center"| 6
|style="text-align: center"| 6
МогӀа 494: МогӀа 494:
|style="text-align: center"| +1,06
|style="text-align: center"| +1,06
|style="text-align: center"| 604
|style="text-align: center"| 604
| Одна из самых ярких и крупных звёзд из числа ближайших к Земле. В крупнейшие телескопы видна как диск, а не как точка<ref>''А. Остапенко.'' [http://nauka.relis.ru/35/0210/35210066.htm Снова на берегах «Молочной реки»] // [[Наука и жизнь]]. — 2002. — № 10. ISSN 0028-1263</ref>
| Маьлхан уллохь долчу даккхий а, къегина а седарчех цхьаъ бу. Яккхий телескопаш чохь диск санна бу иза, тӀадам санна бац<ref>''А. Остапенко.'' [http://nauka.relis.ru/35/0210/35210066.htm Снова на берегах «Молочной реки»] // [[Наука и жизнь]]. — 2002. — № 10. ISSN 0028-1263</ref>
|-
|-
|style="text-align: center"| 7
|style="text-align: center"| 7
МогӀа 502: МогӀа 502:
|style="text-align: center"| +9,53
|style="text-align: center"| +9,53
|style="text-align: center"| 5,963
|style="text-align: center"| 5,963
| Седа бу, [[БӀегӀийла хьийзар|бӀегӀийла хьийзарца]] уггар чехка берг.
| Звезда, обладающая наивысшей скоростью [[Собственное движение|собственного движения]]
|-
|-
|style="text-align: center"| 8
|style="text-align: center"| 8
МогӀа 510: МогӀа 510:
|style="text-align: center"| ?
|style="text-align: center"| ?
|style="text-align: center"| 2283,12
|style="text-align: center"| 2283,12
| Первый из открытых [[пульсар]]ов ([[1967|1967 год]])
| Йиллинчу пульсарех хьалхарниг бу ([[1967|1967 год]])
|}
|}



Верси 2016, 12 июль, 21:35

Плеяды — рассеянное скопление в созвездии Тельца

Седа — серло луш йолу йоккха а, еза а газан шар Малх санна[1].


Массарелла а бевзуш болу седарчий

Билгалдар ЦӀе Седарчийн гулам Гушйолу седарчийн йоккхала Расстояние до Земли (св. лет) Описание
1 Малх Зодиакалан седарчийн гулам −26,72 8,32 ± 0,16 св. мин Дуьне юкъахь долу Меалхан системан юкъ
2 αС Центавра Центавран Проксима Центавр +11,09 4,225 Малхан уггаре уллера седа
3 Доккхачу Пхьаьран α Сириус Доккха Пхьу −1,43 8,58 Къеггина (Малхал тӀаьхьа) седа
4 Чухчахьеран α Къилбаседа Чухчахьер +1,97 431,4 Навигацин беза седа бу, къилбаседе агӀо гойтуш
5 η Киля Киль +6,21 7000—8000 Гипергигант. Уггар даккхий а, къегина а седарчех цхьаъ бу, гергга 5 млн сирла бу иза Малхал.
6 α Скорпиона Антарес Скорпион +1,06 604 Маьлхан уллохь долчу даккхий а, къегина а седарчех цхьаъ бу. Яккхий телескопаш чохь диск санна бу иза, тӀадам санна бац[2]
7 HIP 87937 Барнардан седа Змееносец +9,53 5,963 Седа бу, бӀегӀийла хьийзарца уггар чехка берг.
8 PSR B1919+21 Цхьогал ? 2283,12 Йиллинчу пульсарех хьалхарниг бу (1967 год)

Билгалдахарш

  1. Засов А. В. Звезда. Астронет. ТӀекхочу дата: 2013 шеран 4 апрель. Архивйина 2013 шеран 5 апрелехь
  2. А. Остапенко. Снова на берегах «Молочной реки» // Наука и жизнь. — 2002. — № 10. ISSN 0028-1263

Хьажоргаш