Ален (Баден-Вюртемберг)
Навигацин тӀегӀо
Лахарна тӀегӀо
Коммуна | |||
Ален нем. Aalen | |||
| |||
|
|||
Пачхьалкх | Германи | ||
---|---|---|---|
Регион | Баден-Вюртемберг | ||
Координаташ | 48°50′14″ къ. ш. 10°05′37″ м. д.HGЯO | ||
Корта | Thilo Rentschler[d] | ||
Йиллина | VII бӀешо | ||
Майда | |||
ХӀордан сизал локхалла | 430 ± 1 метр | ||
Бахархой |
|
||
Сахьтан аса | UTC+1:00[d][3], UTC+2:00[d] | ||
Телефонан код | 07361, 07366, 07367 | ||
Поштан индекс | 73430–73434 | ||
Автомобилан код | AA | ||
Официалан сайт | aalen.de | ||
Ален картан тӀехь | |||
![]() |
|||
Ален (нем. Aalen) — Германин Баден-Вюртемберг латтана юкъара коммуна[4].
Географи[нисъе бӀаьра | нисъе]
Коммунан майда — 146,63 квадратан километр (2006)[1]. ХӀордан сизал локхалла 430 ± 1 метр.
Бахархой[нисъе бӀаьра | нисъе]
1634 | 1803 | 1823 | 3 декабрь 1843 | 3 декабрь 1855 | 3 декабрь 1861 | 1 декабрь 1871 |
---|---|---|---|---|---|---|
2000 стаг | ↘1932 стаг | ↗2486 стаг | ↗3319 стаг | ↗3720 стаг | ↗4272 стаг | ↗5552 стаг |
1 декабрь 1880 | 1 декабрь 1890 | 1 декабрь 1900 | 1 декабрь 1905 | 1907[5] | 1 декабрь 1910 | 1 декабрь 1916 |
↗6659 стаг | ↗7155 стаг | ↗9058 стаг | ↗10 442 стаг | ↘10 000 стаг | ↗11 347 стаг | ↘10 655 стаг |
5 декабрь 1917 | 8 октябрь 1919 | 16 июнь 1925 | 16 июнь 1933 | 17 май 1939 | 31 декабрь 1945 | 29 октябрь 1946 |
↘10 551 стаг | ↗11 978 стаг | ↗12 171 стаг | ↗12 703 стаг | ↗15 890 стаг | ↗19 552 стаг | ↗21 941 стаг |
13 сентябрь 1950 | 25 сентябрь 1956 | 1961[1] | 1962[1] | 1963[1] | 1964[1] | 1965[1] |
↗25 375 стаг | ↗29 360 стаг | ↗57 085 стаг | ↗58 987 стаг | ↗59 805 стаг | ↗60 625 стаг | ↗61 791 стаг |
1966[1] | 1967[1] | 1968[1] | 1969[1] | 1970[1] | 1971[1] | 1972[1] |
↗62 144 стаг | ↘62 033 стаг | ↗63 292 стаг | ↗64 409 стаг | ↗65 370 стаг | ↘65 193 стаг | ↗65 365 стаг |
1973[1] | 1974[1] | 1975[1][6] | 1976[1] | 1977[1] | 1978[1] | 1979[1] |
↗65 640 стаг | ↘65 431 стаг | ↘64 735 стаг | ↘64 090 стаг | ↘63 194 стаг | ↘62 757 стаг | ↗62 854 стаг |
1980[1] | 1981[1] | 1982[1] | 1983[1] | 1984[1] | 1985[1] | 1986[1] |
↗63 030 стаг | ↘62 962 стаг | ↘62 790 стаг | ↘62 737 стаг | ↗62 861 стаг | ↗63 195 стаг | ↗63 337 стаг |
1987[1] | 1988[1] | 1989[1] | 1990[1] | 1991[1] | 1992[1] | 1993[1] |
↘62 633 стаг | ↗62 812 стаг | ↗63 783 стаг | ↗64 781 стаг | ↗65 670 стаг | ↗66 061 стаг | ↗66 333 стаг |
1994[1] | 1995[1] | 1996[1] | 1997[1] | 1998[1] | 1999[1] | 2000[1] |
↘66 309 стаг | ↘66 234 стаг | ↗66 333 стаг | ↘65 952 стаг | ↘65 887 стаг | ↗66 066 стаг | ↗66 373 стаг |
2001[1] | 2002[1] | 2003[1] | 2004[1] | 2005[1] | 2006[1] | 2007[1] |
↗66 559 стаг | ↗66 902 стаг | ↗66 990 стаг | ↗67 120 стаг | ↘67 066 стаг | ↘66 790 стаг | ↘66 580 стаг |
2008[1] | 2009[1] | 2010[1] | 2011[1] | 2012[1] | 2013[1] | 31 декабрь 2014[7] |
↘66 503 стаг | ↘66 196 стаг | ↘66 113 стаг | ↗66 410 стаг | ↗66 590 стаг | ↗66 813 стаг | ↗67 079 стаг |
31 декабрь 2015[7] | 31 декабрь 2017[8] | 30 сентябрь 2019[2] | ||||
↗67 344 стаг | ↗67 849 стаг | ↗68 456 стаг |
Билгалдахарш[нисъе бӀаьра | нисъе]
- ↑ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 http://www.statistik.baden-wuerttemberg.de/BevoelkGebiet/Bevoelkerung/01515020.tab?R=GS136088
- ↑ 1 2 https://www.statistikportal.de/de/produkte/gemeindeverzeichnis — DESTATIS.
- ↑ GeoNames — 2005.
- ↑ Федеративная Республика Германия. Германская система местного управления: Я. Ю. Старцев. Государственное и муниципальное управление в зарубежных странах(ТӀе цакхочу хьажорг — истори). Архив йина хьалхара хьостан чуьра 2018 шеран 14 январехь. Теллина 2009 шеран 2 ноябрехь.(оьр.)
- ↑ Аален // Малый энциклопедический словарь — 2 — СПб.: 1907. — Т. 1.
- ↑ Alle politisch selbständigen Gemeinden mit ausgewählten Merkmalen am 31.12.1975 — DESTATIS, 2018.
- ↑ 1 2 https://www.statistik-bw.de/BevoelkGebiet/Bevoelkerung/01515020.tab?R=GS136088
- ↑ Alle politisch selbständigen Gemeinden mit ausgewählten Merkmalen am 31.12.2018 (4. Quartal) — DESTATIS.
Хьажоргаш[нисъе бӀаьра | нисъе]
![]() |
ХӀара Германин географех лаьцна чекхбаккханза яззам бу. Хьоьга, йоза тодина, нисдина, гӀо далур ду проектана. |