Октавиан Август

1000 йукъара цхьа йаззам
ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
Гай Юлий Цезарь Октавиа́н
GAIUS IULIUS CAESAR OCTAVIANUS
Октавиан Август
Октавиан Август
Бакъ цӀе лат. C. Octavius C.f.[1]
ГӀуллакхан тайпа политик Древнего Рима, военный Древнего Рима
Вина терахь 63 в. э. хьалха 23 сентябрь({{padleft:-63|4|0}}-{{padleft:9|2|0}}-{{padleft:23|2|0}})
Вина меттиг Рум
Кхелхина терахь 14 шеран 19 август({{padleft:14|4|0}}-{{padleft:8|2|0}}-{{padleft:19|2|0}}) (76 шо)
Кхелхина меттиг Нола
Корматалла Риман император
Да Гай Октавий
Нана Атия Бальба Цезония
Зуда
  • Клодия Пульхра (41 шо в. з. к.)
  • Скрибония (40 шо в. з. к. — 39 шо в. з. к.)
  • Ливия Друзилла (38 шо в. з. к. — 14 шо)
Бераш Юлия (Скрибонин йоӀ)
Викилармин логотип Гай Юлий Цезарь Октавиа́н Викилармехь

Гай Ю́лий Це́зарь А́вгуст (лат. Gaius Iulius Caesar Augustus, вича хенахь — Гай Октавий Фурин, Gaius Octavius Thurinus; в. з. к. 63 шеран 23 сентябрь, Рум — 14 шеран 19 август, Нола) — риман политикин гӀуллакххо, принципатан бухбиллинарг (в. з. к. 27 шеран 16 январера), Сийлахь-воккха понтифик (с в. з. к. 12 шо дуьйна), Даймехкан да (в. з. к. 2 шо дуьйна). Цезарин вешин кӀентан кӀант.

Иштта масийттаза Риман векал (консул) (в. з. к. 43 шарахь, 33 шарахь, 31 шо дуьйна 23 шо кхаччалц, 5 шарахь, 2 шарахь, трибун (в. з. к. 23 шо дуьйна), Цензор (в. з. к. 29 шо дуьйна).

Валале цуьна хилла йуьззина титул: Imperator Caesar Divi filius Augustus, Pontifex Maximus, Consul XIII, Imperator XXI, Tribuniciae potestatis XXXVII, Pater Patriae (Император, Дела нур санна Цезарин кӀант, Август, Сийлахь-воккха Понтифик, 13-за Консул, 21-за Император, халкъан трибунан Ӏедал кховдина 37-за, Даймехкан Да).

Октавиан Августан статуя Императоран форуман урамехь
Октавиан Август (борзан статуя археологин музейхь, Афина)
Август мавзолейн къапалг
Ватиканехь хӀоттина Октавианан статуя

Октавиан Август таханлера культурехь[нисйе бӀаьра | нисйе]

Таханлера дахарехь массарелла къаьстина Август виццаваран билгало йу 8 шеран беттан цӀе. Оцу беттан Риман сенатас август цӀе тиллира Октавиан Августан сий деш в. з. к. 8 шарахь. Оцу баттахь Октавианан дахарехь цо Ӏедал доккхучу хенахь къестина деза хӀумнаш хилира.

Литература[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • Алан Массис 1986 шарахь йазйина «Август» цӀе йолу романехь Октавианан дахар дуьйцу.
  • Август вара коьрта персонаж «The Sandman» комиксан 30-гӀа арахецарехь.
  • «Альфред Хичкок а, кхоъ лахарча а» сериалан «ЦӀеран бӀаьрган къайле» серехь коьрта дакъа лоцуш Августан бюст йара.
  • Курт Воннегутан «Мистер Розуотер, Дала могушалла лойла хьуна!» книгехь къамел деш Августах масал ийцира.  
  • Джонн Эдвард Вильямсо «Augustus» цӀе йолуш роман йазйира, 1973-чу шарахь цунна «National Book Award» преми йелира.
  • Август (Октави цӀарца) Уильям Шекспиран «Антони а, Клеопатра а» пьесехь дакъа лоцург ву.
  • Ингалсан йаздархочун «Со, Клавдий» харц-биографин романехь Октавианан вастан сурт хӀоттийна.

Кинематографи[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • Клеопатра (1934), историн драма — Ян Кейт (инг. Ian Keith)
  • Клеопатра (1963), 1963-чу шеран пеплум — Родди МакДауэлл (инг. Roddy McDowall)
  • Цезари (инг. The Caesars), Британин 1968-чу шеран филмийн сери. — Роланд Калвер (инг. Roland Culver)
  • Со, Клавдий, 1976-чу шеран мини-сериал- Роберт Грейвзан цӀарахчу романан экранизаци а, цуьнан «Делан Клавди» тӀаьхье а. Августан ролехь- Брайан Блессед.
  • Руман импери. Август (фильм), 2003-чу шеран историн драма,  «Imperium» цӀе йолу итальянийн проектан хьалхара филм — Беньямин Задлер а, Питер О’Тул а.
  • Рим (телесериал)- ингалсан а, итальянийн а телесериал, 2005-чу шарахь арахецна историн драма — Макс Пиркис (инг. Max Pirkis) Кеп:Не переведено 3
  • Импери (инг. Empire)- йалх сери йолу америкин филм, 2005-чу шеран историн драма, — Сантьяго Кабрера
  • «Музейхь буьйса»  2006-чу шеран америкин доьзалан филм — Стив Куган

Компьютеран ловзараш[нисйе бӀаьра | нисйе]

  1. Luke T. Cultivating the memory of Octavius Thurinus — 2015. — Т. 3, вып. 2. — doi:10.1515/JAH-2015-0012

Кхолларалла[нисйе бӀаьра | нисйе]

«Динарш»:

  • Латинский текст
  • Деяния божественного Августа. / Пер. И. Ш. Шифмана. // Шифман И. Ш. Цезарь Август. Л., 1990. С. 189—199.
  • Деяния Божественного Августа / Пер. В. Г. Боруховича. // Хрестоматия по истории древнего мира: Эллинизм. Рим. М.: Греко-латинский кабинет Ю. А. Шичалина, 1998. С. 377—411.
  • Деяния божественного Августа. / Пер. А. Л. Смышляева. // История древнего Рима. Тексты и документы. М., 2004. С. 204—209.
  • В серии «Loeb classical library» «Деяния» изданы под № 152 (вместе с Веллеем Патеркулом).
  • В серии «Collection Budé»: Res gestae divi Augusti. Hauts faits du divin Auguste. 2007. CCXXXIV, 166 p.

Дакъош:

Литература[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • Машкин Н. А. Принципат Августа. Происхождение и социальная сущность. — М., Л.: Издательство Академии наук СССР, 1949. — 688 стр.
  • Шифман И. Ш. Цезарь Август. — Ленинград: «Наука». 1990 — ISBN 5-02-027288-4
  • Шаховская Л. Д. Молодость Цезаря Октавиана Августа. — М.: Кром, 1994 — ISBN 5-7119-0076-5
  • Парфенов В. Н. Император Цезарь Август. Армия. Война. Политика. — М.: Алетейя. 2001 — ISBN 5-89329-396-7
  • Кравчук Александр. Император Август. — М.: Радуга, 1994. — 288 стр. — (Серия «Исторический роман»).
  • Неродо Жан-Пьер. Август. — М.: Молодая гвардия, 2003. — 352 стр. — ISBN 5-235-02564-4 — (Серия «Жизнь замечательных людей»).
  • Холланд Ричард. Октавиан Август. Крестный отец Европы. — М., СПб.: АСТ, Астрель, 2010. — 352 стр. — ISBN 978-5-17-068217-1, 978-5-271-30472-9 — (Серия «Историческая библиотека»).
  • Петряков А. Великие Цезари. Творцы Римской Империи. — М., СПб.: Яуза, Эксмо, 2011. — 576 стр. — 3000 экз. — ISBN 978-5-699-48038-8 — Серия: Гении власти
  • Bleicken, Jochen (1998). Augustus. Eine Biographie. Berlin.
  • Galinsky, Karl. Augustan Culture. Princeton, NJ: Princeton University Press, 1998 (paperback, ISBN 0-691-05890-3).
  • Lewis, P. R. and G. D. B. Jones, Roman gold-mining in north-west Spain, Journal of Roman Studies 60 (1970): 169-85
  • Jones, R. F. J. and Bird, D. G., Roman gold-mining in north-west Spain, II: Workings on the Rio Duerna, Journal of Roman Studies 62 (1972): 59-74.
  • Jones, A.H.M. «The Imperium of Augustus», The Journal of Roman Studies, Vol. 41, Parts 1 and 2. (1951), pp. 112-119.
  • Jones, A.H.M. Augustus. London: Chatto & Windus, 1970 (paperback, ISBN 0-7011-1626-9).
  • Osgood, Josiah. Caesar’s Legacy: Civil War and the Emergence of the Roman Empire. New York: Cambridge University Press (USA), 2006 (hardback, ISBN 0-521-85582-9; paperback, ISBN 0-521-67177-9).
  • Raaflaub, Kurt A. & Toher, Mark (eds.). Between Republic and Empire: Interpretations of Augustus and His Principate. Berkeley; Los Angeles: University of California Press, 1993 (paperback, ISBN 0-520-08447-0).
  • Reinhold, Meyer. The Golden Age of Augustus (Aspects of Antiquity). Toronto, ON: Univ. of Toronto Press, 1978 (hardcover, ISBN 0-89522-007-5; paperback, ISBN 0-89522-008-3).
  • Roebuck, C. (1966). The World of Ancient Times. New York: Charles Scribner’s Sons.
  • Southern, Pat. Augustus (Roman Imperial Biographies). New York: Routledge, 1998 (hardcover, ISBN 0-415-16631-4); 2001 (paperback, ISBN 0-415-25855-3).
  • Zanker, Paul. The Power of Images in the Age of Augustus (Thomas Spencer Jerome Lectures). Ann Arbor, MI: University of Michigan Press, 1989 (hardcover, ISBN 0-472-10101-3); 1990 (paperback, ISBN 0-472-08124-1).

Хьажоргаш[нисйе бӀаьра | нисйе]