Юпитер

1000 йукъара цхьа йаззам
ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
(Юпитер (планета) тӀера хьажжина кхуза)
Юпитер

Кассинис дина Юпитеран сурт. Аьрру агӀора таьӀна томмагӀ — Европин ӀиндагӀ ду.
Орбитан характеристикаш
Перигелий 7,405736×108 км
(4,950429 а. е.)[1]
Афелий 8,165208×108 км
(5,458104 а. е.)[1]
Эксцентриситет орбиташ (e) 0,048775[1]
Сидеран мур тӀедерзор 4332,589 дня (11,8618 года)[1]
Синодан мур тӀедерзор 398,88 дня[1]
Орбитан чехкалла (v) 13,07 км/с (средн.)[1]
Орбитан охьане (i) 1,03° (относительно эклиптики)
6,09° (относительно солнечного экватора)
Гоьдолу шадан дохалла (Ω) 100,55615°[1]
Перицентран аргумент (ω) 275,066°
Спутникаш 67
Физикин характеристикаш-ref
Экваторан радиус 71 492 ± 4 км[1]
Полюсан радиус 66 854 ± 10 км[1]
Йуккъера радиус 69 911 ± 6 км[2]
ТӀехулан майда (S) 6,21796×1010 км²
Чухоам (V) 1,43128×1015 км³
Йозалла (m) 1,8986×1027 кг
Йуккъера дуькъалла (ρ) 1,326 г/см³[1]
паргӀата охьакхетаран сихдалар на экваторе (g) 24,79 м/с² (2,535 g)
ШолгӀа космосан чехкалла (v2) 59,5 км/с[1]
Экватаран хьийзаран чехкалла 12,6 км/с или 45 300 км/ч
Хьийзаран мур (T) 9,925 часа[1]
Семан охьатаӀар 3,13°
нийса тӀейалар къилбседа полюса (α) 17 ч 52 мин 14 с
268,057°
Легар къилбседа полюса (δ) 64,496°
Альбедо 0,343 (Бонд)[1]
0,52 (геом. альбедо)[1]
Атмосфера
Атмосферан таӀам 20—220 кПа[3]
Локхаллин шкала 27 км
ХӀоттам:

89,8±2,0 %Водород (H2)
10,2±2,0 %Гелий
~0,3 %Метан (CH4)
~0,026 %Аммоний (NH4+)
~0,003 %Дейтерид водорода (HD)
0,0006 %Этан (CH3—CH3)
0,0004 %Хи
Шаш:
Аммоний
Хи
Гидросульфид аммони (NH4SH)

Юпи́тер — Мелхан тӀиера пхоьалгӀа планета, Мелхан системехь массарелла йоккханиг. Юпитер, Сатурн, Уран, Нептун лоруш йу газан гигант. Астр. символ: ♃.


Билгалдахарш[нисйе бӀаьра | нисйе]

  1. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 Dr. David R. Williams. Jupiter Fact Sheet (инг.). NASA (2007). ТӀекхочу дата: 2010 шеран 6 октябрь. Архивйина 16 Oct 2010 13:07
  2. P. Kenneth Seidelmann; et al. (2007). "Report of the IAU/IAG Working Group on cartographic coordinates and rotational elements: 2006". Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy. 98 (3): 155—180. Bibcode:2007CeMDA..98..155S. doi:10.1007/s10569-007-9072-y. {{cite journal}}: Явное указание et al. в: |author= (справка)К:Википедия:Ошибки CS1 (явное использование et al.)
  3. National Aeronautics and Space Administration. Probe Nephelometer (en) // Журнал Galileo Messenger : характеристики космического аппарата. — NASA/JPL, 1983. — Iss. 6.

Литература[нисйе бӀаьра | нисйе]

  1. Астрономия: Учебник для 11 кл. общеобразовательных учреждений / Левитан Е. П. — 9-е изд. — М.: Просвещение, 2004. — ISBN 5-09-013370-0.
  2. Майлс Л. и Смит А. Астрономия и космос. Энциклопедия. — М.: Росмэн, 2001. — ISBN 5-8451-0296-0, 5-8451-0959-0.
  3. Карпенко С. Новая загадка Юпитера. — Новости космонавтики, 31 июля 2001.
  4. Юпитер: Происхождение и внутреннее строение / под ред. Т. Герелса. — М.: Мир, 1978.
  5. Alexander J. Dessler. Physics of the Jovian magnetosphere. — Cambridge: Cambridge University Press, 1983. — ISBN 0-521-24558-3.
  6. Jupiter: The planet, satellites, and magnetosphere / Ред.: Bagenal, F.; Dowling, T. E.; McKinnon, W. B. — Cambridge: Cambridge University Press, 2004. — ISBN 0-521-81808-7.
  7. Beebe, Reta. Jupiter: The Giant Planet. — 2-е изд. — Washington (DC): Smithsonian Institution Press, 1996. — ISBN 1-56098-685-9.
  8. Olivier Mousis, Ulysse Marboeuf, Jonathan I. Lunine, Yann Alibert, Leigh N. Fletcher, Glenn S. Orton, Françoise Pauzat, Yves Ellinger. Determination of the minimum masses of heavy elements in the envelopes of Jupiter and Saturn (en) // The Astrophysical Journal.
  9. Guillaume Cannat, Didier Jamet. Jupiter und Saturn — die schönsten Bilder der Raumsonden Galileo und Cassini / Delius Klasing. — Bielefeld, 2007. — ISBN 3-7688-1877-2.
  10. John W. McAnally. Jupiter and how to observe it. — London: Springer, 2008. — ISBN 1-85233-750-8.
  11. T., Johnson. Results about Jupiter, Io, Ganymede, and Callisto. The Galileo Mission to Jupiter and Its Moons. — Scientific American, February 2000. — 40 с.
  12. Mark Armstrong. Jupiter's close approach (en). — Astronomy Now, 2010.
  13. Linda T. Elkins-Tanton Jupiter and Saturn. — New York: Chelsea House, 2006. — ISBN 0-8160-5196-8.
  14. Keith Cooper and Gemma Lavender. Pro-am collaborations crucial for Jupiter studies (en). — Astronomy Now, 2010.
  15. Robin M. Canup, William R. Ward. Origin of Europa and the Galilean Satellites (en) // University of Arizona Press.
  16. Aaron C. Boley. The Two Modes of Gas Giant Planet Formation (en) // Astrophys. — 2009.

Хьажоргаш[нисйе бӀаьра | нисйе]

Даима карладохуш долу Юпитеран суьрташ: