Исхьакъ Ньютон

1000 йукъара цхьа йаззам
ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
Исаак Ньютон
Isaac Newton
Исаак Ньютон. Готфрид Кнеллерс диллина сурт (1689 шо)
Исаак Ньютон. Готфрид Кнеллерс диллина сурт (1689 шо)
ГӀуллакхан тайпа физика, механика, математика, астрономи
Вина терахь 1642 25 декабрь (1643 шеран 4 январь)({{padleft:1643|4|0}}-{{padleft:1|2|0}}-{{padleft:4|2|0}})
Вина меттиг Вулсторп, Линкольншир, Ингалс, Йоккха Британи
Кхелхина терахь 1727 шеран 20 (31) март({{padleft:1727|4|0}}-{{padleft:3|2|0}}-{{padleft:31|2|0}}) (84 шо)
Кхелхина меттиг Кенсингтон, Мидлсекс, Ингалс, Йоккха Британи
Гражданалла  Йоккха Британи
Да Исаак Ньютон
Нана Анна Эйскоу
Куьг таӀор Куьг таӀор
Исаак Ньютон Викилармехь

Сэр Исаа́к Нью́тонНьюто́н, (инг. Sir Isaac Newton, 1643 шеран 4 январь — 1727 шеран 31 март) — гӀарвелла ингалсан физик, математик, механик, астроном, классикан физикин бухбиллиначарах цхьаъ. Цо гучудеккхина дерригдуьненан тӀеозаран закон, механикин кхо закон. И законаш лоруш ду классикан механикин бух. Цо кхоьллина дифференциалан а, интегралан а ларар, бесан теори, шорта кхийолу математикин а, физикин а теориш.

Вулсторп. Ньютон вина цӀа.
Тринити-колледж, сахьтан бӀов
Исаак Барроу. Тринити-колледжехь йола памятник.
Лору «Ньютонан Ӏожан тӀаьхье». Кембридж, Ботаникин беш.
Ньютон жима волуш
Ньютонан телескоп-рефлектор
Ньютонан «Бухбилларан» титулан агӀо
Страница из «Начал» Ньютона (3-е изд., 1726)
Ньютонан тӀаьххьара сурташах цхьаъ (1712, художник Джеймс Торнхилл)
Ньютонан каш
ЭргӀабелла Къилбера хӀорданашан команийн ахча охьадиллинарш. Художник Эдвард Мэтью Уорд
Джон Флемстид.
Гринвичан обсерватори, тиша гӀишло
Готфрид Лейбниц
Ньютонан «Универсальни арифметика», латинан арахецнарг (1707)
Ньютонан «Бухбилларан» агӀо механикин аксиомаш тӀехь йолуш
Ньютонан тӀеозаран закон
Серлонан дисперси
(Ньютона гӀулч)
Ньютонан «Оптикин» титулан агӀо
Ньютонан сурт Тринити-колледжехь
СССРн Почтан марка, 1987 шо

Ньютонан цӀе тиллина:

  • Ньютон — ницкъ лору барам.
  • Кратераш Беттан тӀехь а,[1] Марсан тӀехь а[2].
  • Къилбаседера Шен океанехь йолу Ньютонан цӀе йолу гӀайра.
  • Исаак Ньютонан мидал — 2008 шо дуьйна Британийн физикин институтас физикехь бинчу белхашан луш долу халкъашна йукъара совгӀат.
  • Шортта Ӏилманийн законаш а, теориш а, кхетамаш а.


Белхаш[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • «Новая теория света и цветов», 1672 (сообщение Королевскому обществу)
  • «Движение тел по орбите» (лат. De Motu Corporum in Gyrum), 1684
  • «Математические начала натуральной философии» (лат. Philosophiae Naturalis Principia Mathematica), 1687
  • «Оптика или трактат об отражениях, преломлениях, изгибаниях и цветах света» (инг. Opticks or a treatise of the reflections, refractions, inflections and colours of light), 1704
    • «О квадратуре кривых» (лат. Tractatus de quadratura curvarum), приложение к «Оптике»
    • «Перечисление линий третьего порядка» (лат. Enumeratio linearum tertii ordinis), приложение к «Оптике»
  • «Универсальная арифметика» (лат. Arithmetica Universalis), 1707
  • «Анализ с помощью уравнений с бесконечным числом членов» (лат. De analysi per aequationes numero terminorum infinitas), 1711
  • «Метод разностей», 1711
  • Труды Исаака Ньютона доступны онлайн Архивйина 2014-09-15 — Wayback Machine

Веллачула тӀехь арахецнарш[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • «Лекции по оптике» (инг. Optical Lectures), 1728
  • «Система мира» (лат. De mundi systemate), 1728
  • «Краткая хроника» Архивйина 2018-04-15 — Wayback Machine (инг. A Short Chronicle from the First Memory of Things in Europe, to the Conquest of Persia by Alexander the Great), 1728 (это конспект «Хронологии древних царств», французский перевод чернового варианта был опубликован ещё раньше, в 1725 году)
  • «Хронология древних царств» (инг. The Chronology of Ancient Kingdoms), 1728
  • «Замечания на книгу пророка Даниила и Апокалипсис св. Иоанна» (инг. Observations Upon the Prophecies of Daniel and the Apocalypse of St. John), 1733, написано около 1690 года
  • «Метод флюксий» (лат. Methodus fluxionum, инг. Method of Fluxions), 1736, написан в 1671 году
  • «Историческое прослеживание двух заметных искажений Священного Писания» (инг. An Historical Account of Two Notable Corruptions of Scripture), 1754, написано в 1690 году

Канонан арахецнарш[нисйе бӀаьра | нисйе]

Классическое полное издание трудов Ньютона в 5 томах на языке оригинала:

  • Isaaci Newtoni. Opera quae existant omnia. — Commentariis illustravit Samuel Horsley. — Londini, 1779-1785.

Избранная переписка в 7 томах:

  • Turnbull, H. W. (Ed.),. The Correspondence of Sir Isaac Newton. — Cambridge: Cambr. Univ. Press, 1959—1977.

Оьрсийн меттан деккхинарш[нисйе бӀаьра | нисйе]

Билгалдахарш[нисйе бӀаьра | нисйе]

Литература[нисйе бӀаьра | нисйе]

Биографин литература[нисйе бӀаьра | нисйе]

Кеп:Навигация

  • Акройд П. Исаак Ньютон. Биография. — М.: КоЛибри, Азбука-Аттикус, 2011. — 256 с. — ISBN 978-5-389-01754-2.
  • Белл Э. Т. Творцы математики. — М.: Просвещение, 1979. — 256 с.
  • Вавилов С. И. Исаак Ньютон. — 2-е доп. изд. — М.-Л.: Изд. АН СССР, 1945. — 688 с. — Переиздание: — М.: Наука, 1989, с дополнением: Гинзбург В. Л. Несколько замечаний к биографии Исаака Ньютона.
  • Карцев В. П. Ньютон. — М.: Молодая гвардия, 1987. — (Жизнь замечательных людей).
  • Кобзарев И. Ю. Ньютон и его время. — М.: Знание, 1978.
  • Кузнецов Б. Г. Ньютон. — М.: Мысль, 1982.
  • Хал Хеллман. Ньютон против Лейбница: Битва титанов // Великие противостояния в науке. Десять самых захватывающих диспутов. Глава 3 = Great Feuds in Science: Ten of the Liveliest Disputes Ever. — М.: «Диалектика», 2007. — 320 с. — ISBN 0-471-35066-4..
  • Christianson G. E. Isaac Newton. Lives and Legacies. — М.: Oxford University Press, 2005. — 144 с. — ISBN 019530070X, 9780195300703.
  • Westfall R. S. Never at rest: A biog. of Isaac Newton. — Cambridge UP, 1981.
  • White M. Isaac Newton: The last sorcerer. — Perseus, 1999. — 928 p. — ISBN 5-17-037490-9.

Ӏилманийн кхолларалан талламаш[нисйе бӀаьра | нисйе]

  • Дмитриев И. С. Неизвестный Ньютон: силуэт на фоне эпохи. — СПб.: Алетейя, 1999. — 784 с. — ISBN 5-89329-156-5.
  • История математики под редакцией А. П. Юшкевича в трёх томах. — М.: Наука, 1970. — Т. 2. Математика XVII столетия.
  • Кирсанов В. С. Научная революция XVII века. — М.: Наука, 1987.
  • Кудрявцев П. С. Курс истории физики. — М.: Просвещение, 1974.
  • Мандельштам Л. И. Оптические работы Ньютона // Успехи физических наук. — 1946. — Т. XXVIII, № 1. — С. 103-129.
  • Московский университет — памяти Исаака Ньютона. — М.: МГУ, 1946.
  • Спасский Б. И. История физики. — Изд. 2-е. — М.: Высшая школа, 1977. — Т. 1.
  • Юшкевич А. П. О математических рукописях Ньютона // Историко-математические исследования. — 1977. — № 22. — С. 127—192.
  • Юшкевич А. П. Концепции исчисления бесконечно малых Ньютона и Лейбница // Историко-математические исследования. — 1978. — № 23. — С. 11-31.
  • Arthur R. T. W. Newton’s fluxions and equably flowing time // Studies in history and philosophy of science. — 1995. — № 26. — P. 323—351.
  • Bertoloni M. D. Equivalence and priority: Newton versus Leibniz. — Oxford: Clarendon Press, 1993.
  • Cohen I. B. Newton’s principles of philosophy: inquires into Newton’s scientific work and its general environment. — Cambridge (Mass) UP, 1956.
  • Cohen I. B. Introduction to Newton’s «Principia». — Cambridge (Mass) UP, 1971.
  • Snobelen, Stephen D. Isaac Newton, heretic : the strategies of a Nicodemite // British Journal for the History of Science. — 1999. — № 32. — P. 381–419.
  • Lai T. Did Newton renounce infinitesimals? // Historia Mathematica. — 1975. — № 2. — P. 127—136.
  • Selles M. A. Infinitesimals in the foundations of Newton’s mechanics // Historia Mathematica. — 2006. — № 33. — P. 210—223.
  • Weinstock R. Newton’s Principia and inverse-square orbits: the flaw reexamined // Historia Mathematica. — 1992. — № 19. — P. 60-70.

Исбаьхьаллин произведениш[нисйе бӀаьра | нисйе]

Хьажоргаш[нисйе бӀаьра | нисйе]